Arsić o drugom paketu pomoći privredi: Moralo je da bude SELEKTIVNO
Privredi je potreban novi paket pomoći i dobro je što ga je država predložila, ali je morao biti selektivan i usmeren na preduzeća koja su imala najviše štete na poslovanje zbog pandemije virusa COVID-19, a ne na sve firme, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On je za Betu rekao da je ta pomoć usmerena na najugroženija preduzeća, mogla je da traje duže.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će država novim paketom pomoći finansirati 60 odsto minimalne zarade svim zaposlenim radnicima kod preduzetnika, u malim i srednjim preduzećima za dva meseca, a da će se porez odložiti za najmanje jedan mesec.
Vučić je rekao da će projektom „Moja prva plata“ poslodavcima biti dodeljeno 20.000 dinara za finansiranje zarade za zaposlenje radnika sa srednjom školom, a 24.000 sa fakultetskim obrazovanjem u periodu od devet meseci.
„Predsednik je pre dve-tri nedelje rekao da neće biti novih mera pomoći privredi, zatim je takve mere okarakterisao komunističkim, posle toga je rekao da će mere biti snajperski usmerene na preduzeća, a u sredu je najavljen paket pomoći koji nije selektivan i kratkoročan je“, rekao je Arsić.
„Neke firme funkcionišu solidno i ne treba im pomoć“
Dodao je da su mere podrške morale da budu „namenjene firmama čiji su prihodi zbog ekonomske krize izazvane pandemijom, pali 20, 30, 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, a ne svima jer neke funkcionišu solidno i njima ne treba podrška“.
Procenat pada prihoda koji ugrožava opstanak firmi, a koji bi bio kriterijum za finansijsku podršku se, kako je rekao, može precizno izračunati na osnovu poslovne dokumentacije.
Arsić je rekao da probleme u poslovanju imaju, ne samo male i srednje firme, već i velike, i da nisu izazvani veličinom firme, već prirodom usluga ili proizvoda koje pružaju ili proizvode.
„Pandemija je oborila prihode i u velikim kompanijama koje se bave proiozvodnjom trajanih potrošnih dobra i druge robe i njima bi trebalo pomoći tako što bi im se odložilo plaćanje poreza do kraja godine“, rekao je Arsić.
Dodao je da je davanje podsticaja za dobijanje prvog posla „dobra mera kojom se popunjava praznina koja je postojala duže vremena, a ne samo u periodu krize“ .
„Generalno u antikriznim merama nedostajala je pomoć građanima koji se nalaze u teškoj situaciji, bilo da su nezaposleni ili da su iz nekog drugog razloga u siromaštvu“, rekao je Arsić.
https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/ups-predlaze-vladi-srbije-paket-53-za-revitalizaciju-privrede/
https://www.bizlife.rs/biznis/banke/novi-moratorijum-na-otplatu-kredita/
https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/mali-o-novim-merama-evo-kada-krece-isplata/
Izvor: Beta
Foto: Medija centar Beograd
Bor Boranin
DA LI SU BOR I NJEGOVA PRIVREDA URUŠENI? Uništavanje borske privrede nastavlja se još od vremena kada je Borom palio i gasio vatru Spaskovski. On je zatvorio sve fabrike u industrijskoj zoni (zvana 7. kilometar). Tu su zaustavljene i uništene fabrike lak žice, fabrika bakarne žice, fabrika ventila, fabrika abraziva, livnica bakra i bakarnih legura, fabrika prerada metala, zlatara u Majdanpeku, FOD. Od nekadašnjeg giganta bakra RTB Bor je ostala samo proizvodnja bakra, srebra i zlata, kao 1938. godine. Nekadašnji Institut za bakar sa sedamsto radnika, sveden je na Institut rudarstva i metalurgije sa ispod 200 zapošljenih. Nekadašnja zgrada Instituta se poklanja kinezima bez nadoknade. Od nekadašnjih 25.000 zaposlenih u RTB Bor, sada rade samo 5000 zaposlenih. Grad Bor se polako i sigurno vraća na istoriski Bor selo. Zaslugu za ovu borsku dogodovštinu imaju Mlađa Dinkić, Blagoje Spaskovski, Boris Tadić i Aca Vučić.