Basket kao dečja igra… onaj najosnovniji – ispred zgrade
Trebalo je da ovog leta Dušan Bulut ode u Tokio na Olimpijske igre. Prvi put bi se na ovim igrama, kao novi sport, predstavio basket 3X3, a svi oni koji ga prate znaju da trenutno u njemu dominiramo. Bulut je prava svetska zvezda ovog sporta. Zvanično je najbolji basketaš na svetu, a često je proglašavan i za najspektakularnijeg igrača ove igre. Njegov tim i njegove kolege iz novosadske „Al Vahde” osvojili su mnoštvo turnira širom sveta.
Vaš nastup na Olimpijskim igrama odlaže sa za godinu dana. Koliko je to promenilo vaše planove i kako gledate na naredni period? Da li će biti dovoljno turnira, koliko ćete moći da se pripremite i da li mislite da će neki „buzz” oko OI biti veći ili manji?
Pomeranje Olimpijskih igara je, svakako, razočaranje, ali možemo sačekati još jednu godinu. Ipak, zdravlje cele planete važnije je nego bilo koji sport. Za mene nema neke velike promene. Igrači koji su ušli u ovaj sport zbog tog takmičenja – ušli su iz pogrešnih razloga. To kažem jer ko radi ono što voli – nije se mnogo poremetio, a mene i dalje ispunjava i običan basket ispred zgrade, koji sam, kada se situacija normalizovala, počeo da igram svaki dan, kao i dosad.
Kada govorimo o sezoni, tu se malo stvari zna. Organizatori i Fiba imaju velike poteškoće, od granica, imunološkog pasoša, avio-saobraćaja, pitanja karantina, ekonomije pojedinih zemalja. Neki cilj je da na jesen krene sezona. Ovo je prilika i da radim neke druge stvari koje volim, a to su renoviranje terena, kampovi za decu, dok čekam da počne sezona.
Poznati smo kao narod koji podrazumeva medalju na Olimpijskim igrama od Đokovića, košarkašâ, vaterpolistâ, pa sada i od Dušana Buluta. Da li je to vama pritisak ili dodatni motiv?
Niko ne može da ima tolika očekivanja i da napravi toliki pritisak koliko mi sami. Ali nekako u DNK naše ekipe jeste da uvek pružamo najbolje partije kada je to najpotrebnije. Kada smo na svom najvišem nivou, nema ekipe koja može da nam parira, pa je samo do nas da u Tokio dođemo spremni, fokusirani i motivisani.
Koliko danas basket 3X3 zavisi od biznisa? Koliko je interesovanje za sponzorisanje vas, basketaša, i samih turnira ovde i u inostranstvu? Da li očekujete da će generalno interesovanje za ovaj sport porasti posle OI?
Basket je, pre svega, igra, ali na ovom nivou gde smo mi mora da se gleda iz perspektive biznisa. Meni je dosta pomogao primer muzičkog biznisa, kao i nekih malih IT firmi. Mi smo „mala kompanija” i mnogo dodatnih stvari treba da uradimo sami kako bismo nesmetano došli da se takmičimo na turnirima. Ljudi vide medalju – to je proizvod, a sve ostale stvari su nevidljive za običnog posmatrača, počevši od pripremanja uslova za treninge, ishrane i suplementacije, putovanja, hotela, marketinga, PR-a. Uvek je lakše kada imaš sponzora, ali to nije presudno u našem sportu.
Veoma nam se svidela jedna vaša izjava da, ako hoćeš da postaneš košarkaš, onda budi kao Majkl Džordan, a vi ste uvek hteli da budete uspešni, pa je mladima uzor u basketu Dušan Bulut. Šta je sve bilo potrebno da to postanete?
Ljudi sada vide mene na prvom mestu rang-liste najboljih basketaša, ali za to je trebalo 25 godina treninga, uspeha i padova, samoodricanja, slonovske volje i velike motivacije da bih bio tu gde jesam. Ja jako volim ovo što radim, pa mi neke stvari ne padaju teško kao drugima. Radio sam na sebi u različitim segmentima svaki dan, počevši od elemenata na terenu, pa i do toga da sam kroz knjige i neke onlajn edukacije učio o liderstvu, menadžerskim poslovima, okupljanju i vođenju tima, sportskoj psihologiji.
Sa kojom dvojicom košarkaša biste napravili ekipu 3X3?
Sa Dončićem i Jokićem.
Koja su vam tri omiljena filma?
„The Intouchables”, „Bande Njujorka”, „Apokalipto”.
Koju ste knjigu poslednju pročitali?
„Confessions of a Basketball Gypsy: The Rick Barry Story”, iz 1973. godine. Bilo mi je zanimljivo da vidim kako su onda funkcionisale NBA i ABA, kakav je bio mentalitet, kao i poslovanje košarkaša, u tom periodu.
Koliko vremena provodite na društvenim mrežama?
Dosta. Ima uvek zanimljivih stvari na Instagramu, a preko Tvitera pratim stvari koje me zanimaju, stručne časopise i određene medije.
Koji je najbolji srpski brend?
Sport, zato što je sve drugo na dosta nižem nivou.
Omiljeno mesto u Novom Sadu?
Ulice i blokovi Limana i Petrovaradinska tvrđava, koja daje pečat karakteru grada. Da je nema, ovaj grad ne bi bio ono što jeste.
Najbolje mesto za odmor?
„Byron Bay” – Australija.
Kako izgleda vaš savršen dan?
Basket, plaža ili priroda. Okružen prijateljima i sa devojkom.
Šta je vaša hrana za dušu?
Basket kao dečja igra… onaj najosnovniji – ispred zgrade.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Vaclav Mudra
