Beli Samo Jako: Preletačević protiv preletačevića

Piše: Nataša Mijušković

Dok su Nenad Čanak, Miroslav Parović i Milan Stamatović u tišini i bez problema sakupili hiljade potpisa za predsedničku kandidaturu (pomoć „prijatelja“ je, verovatno, bila presudna), Ljubiša Preletačević Beli danima je, putem društvenih mreža, pozivao građane Beograda, Pančeva, Novog Sada,  Kragujevca, Užica… da mu pomognu u tom poslu. Nije išlo glatko, posebno ne samo proglašavanje kandidature, a pojedini mediji su javljali da su baš posle objave da je Beli sakupio 46 000 potpisa za tri sata – a bila je šala – specijalne jedinice MUP-a pretresale kafiće po Mladenovcu (zbog toga ili ko zna čega). Zašto je Beli Samo Jako obeležio početak izborne kampanje za predsednika Srbije?

Tražio je Beli pomoć ovih dana za prikupljanje potpisa, ali i za plaćanje notarima. Borio se, kako kaže, i s njihovom sabotažom i, bez patetike, s finom dozom ironije, šalio na račun izjave Nade Macure pa pozivao građane da potpisom podrže njegovu kandidaturu u Bulevaru kralja Aleksandra Vučića, zbog racija po Mladenovcu – „možda umišljamo, možda su ljudi došli da pomognu, nemojte tako“, šalio se i na društvenim mrežama u prepisci s predsednikom Opštine Obrenovac, naprednjakom Čučkovićem… Ipak, najveći stepen odgovornosti pokazao je u ponedeljak, u danu kada se  nije znalo šta će biti s njegovom kandidaturom. Najpre se o „slučaju Preletačević“ nije raspravljalo na sednici RIK-a u 13 časova, već na posebnoj, u 17. I to više sati. Umesto da se samo pridruži onima koji su se već spremali da protestuju ako njegova kandidatura bude odbijena, Beli je pozivao na smirivanje situacije: „Samo mirno i #bezSikiracije Sve ćemo rešiti kulturno i fino“.

Stepen nepoznavanja svog posla i zakona, članovi RIK-a pokazali su na sednici koja je direktno mogla da se prati na sajtu jednog dnevnog lista. Da li je problem bio to što ispred imena „Beli Samo Jako“ nije pisalo „Grupa građana“, ili to što Luka Maksimović nije dokazao da je on Ljubiša Preletačević Beli, ili obrnuto… Do kraja, nije jasno. Ipak, s 19 glasova ZA proglašenje kandidature i dva PROTIV, Beli je i zvanično postao predsednički kandidat. U svom stilu, pristalicama je poručio: „ Ljubi čika Beli, esam vam reko da će biti sve u redu i bez sikiranja. De može da propadne vaše stajanje u redovima po 5 sati?! Idemo sad SAMO JAKO! Širimo ljubav i veselje u vunenim čarapama!“

Nisu bele vunene čarape i belo odelo ono što je privuklo mnoge. Niti slika Preletačevića, kao petogodišnjaka, u naručju Zorana Đinđića za vreme protesta ’96/’97. Reč je o momku rođenom ranih, ružnih 90-ih koji svakodnevnicu izvrgava ironiji, koji, osim kada se šali, ne obećava kule i gradove i koji je, sličnom kampanjom, tada poznatom samo na lokalnom nivou, sa svojom izbornom listom osvojio drugo mesto u Opštini Mladenovac, odmah iza liste Aleksandra Vučića.

Beli koji će mnoge „bele listiće“ izvesti na birališta, momak koji je ovih dana odbio pomoć Saše Radulovića i njegovog pokreta, koji poštuje zakone i ne želi nemire – makar i po cenu sopstvenog pada, dokazao je da je ozbiljniji od mnogih „ozbiljnih“ kandidata i onih koji su, u međuvremenu, odustali od kandidature. Oni koji njegovu kandidaturu izvrgavaju ruglu su isti oni koji prave cirkus od Parlamenta i koji su, mora im se priznati, veći preletačevići od Preletačevića.

Izvor: BIZLife