Biti preduzetnik u Srbiji je Sizifov posao i divim se svima koji su istrajali

Njena lutanja  trajala su sve dok nije pronašla ono što želi da radi ceo život, ali od početka je vodio preduzetnički duh . Jelena Kiš je danas migracioni agent i ima svoju kancelariju “ J Kis Migration”. Živela je na relaciji Srbija – Australija, dok konačno nije donela odluku…

“Iz Srbije sam prvi put otišla godinu dana nakon završetka Pravnog fakulteta u Beogradu, sa suprugom i jednogodišnjom devojčicom. Suprug je ranije živeo u Australiji, dok je za mene to bilo novo iskustvo. Kako diploma sa Pravnog fakulteta nije priznata u toj zemlji zbog drugačijeg pravnog sistema, upisala sam i zvaršila postdiplomske studije iz međunarodnih odnosa”, kaže Jelena.

Njena odluka da počene svoj posao, bila je neizbežna, jer sebe nije videla ni u državnim poslovama niti je korporativni život privlačio.

“Preispitivanje šta želim i mogu, usledilo je nakon jednog neuspešnog intervjua za posao u Sidneju, gde su kandidatima dali test ličosti i na pitanje: ‘Da si životinja, koja bi životinja bio i zašto?’, odgovorila sam – Crni panter zato što je moćan i nezavistan. Posao su dobili oni koji su rekli da sebe vide kao pse, delfine – timski igrači. I dok sam tako lutala i tražila sebe….stigla mi je poruka od mame: ‘Ne možeš postati ono što nisi, niti prestati ono što jesi’. I zasita, moji dobri odnosi sa ljudima, želja da pomažem u važnim životnim stvarima, vodili su me preko organizovanja brojnih događaja, do ovoga čime se sada bavim kao migracioni agent za Australiju. Istovremeno sam shvatila da kao što se rodiš sa formiranim karakterom, tako se i rađaš sa željom da kreiraš nešto svoje”, smatra Jelena.

Posle  pet godina života u Sidneju odlučili su da se vrate u Beograd. Jelena je bila na čelu Matice iseljenika Srbije i godinama organizovala i učestvovala u brojnim kulturnim i poslovnim događajima. Bila je ubeđena da se više nikada neće vratiti u Australiju, ali…

“Uporedo sa vođenjem Matice, nakon postiplomskih studija na Deakin University upisujem Australian Immigration Law and Practice na Australian National University. Pored obaveza oko Matice i dece, učila sam noću , plogala ispite i završila. Pored skupe školarine, sledeći zahtev je da položiš test engleskog, da imaš plaćeno osiguranje, softver pravnih propisa, plaćenu licence kao agent…I sve to se mora ispuniti u godinu dana od završenog školovanja”.

Međutim, problem je nastao kod polaganja testa jezika. Iako je uek imala maksimalnu ocenu iz čitanja, slušanja i govora, iz pisanja bi dobijala ocenu ili dve manje od tražene.

“To je za posledicu imalo da nisam mogla da se registrujem kao migracioni agent te prve godine a sve što sam platila za licence, ne samo da se nije moglo refundirati, već sam morala sve ponovo da polažem, sve ispočetka. Već sam bila na ivici da odustanem, kada me je suprug pitao da li vidim sebe u ovome. Bila sam potpuno sigurna da je ovo nešto što zaista želim da radim. Ponovo je usledio upis za Immigration Law ovaj put na Victoria University a uporedo sam tim i četvrta trudnoća. Nakon vrlo kratkog razgovora, suprug i ja smo doneli odluku o povratku uAustraliju. I već u prvoj godini smo videli da je to bila prava odluka za nas i naše četvoro dece”.

Povratak u Sidnej doneo joj je sreću, položila je test engleskog, završila sve potrebne obuke, platila sve što je bilo neophodno i konačno došla do licence i kao migracioni agent registrovala kacelariju “ J Kis Migration”. Kao migracioni agent pomaže ljudima u apliciranju svih vrsta viza za Australiju. Na pitanje da uporedi poslovanje u Srbiji i Australiji, Jelena odgovara:

“Život u Srbiji i Australiji se ne mogu porediti. Pored se lepote naše zemlje i ljubavi prema njoj, osećaj teskobe i nepostojanja sistema, pravde i zdrave logike prosto razara. Nije ni čudo što toliki broj ljudi želi da ode. Sa druge strane, poslovanje u Australiji je neuporedivo lakše iako je sve preskupo, počevši od poslovnog prostora, obaveznih osigruanja. Prva stvar koja je lakša je plaćanje poraza na profit a ne na zaradu koji kod nas plaćaš radio – ne radio. Postoje brojne poreske olakšice za niska primanja i ne postoji paušalni porez. Kredit za studiranje vraća se državi tek kada zaradiš neophodan milimalac potreban za život“.

„Ceo uređen sistem je javan i dostupan u svakom trenutku. U Srbiji još vlada parazitski sistem u kom država iscrpljuje svoje stanovnike, radio ne radio. Mali biznis, koji obično pokreću bračni parovi ili najbolji prijateli, ne mogu da pokrenu a da odmah ne moraju da plate blizu 30.000 dinara za poreze i doprinose, a to možda nisu uspeli da zarade! O agoniji zatvaranja radnje tek da ne pričamo…I koliko god lepo zvuči na papiru, realnost sa kojom se sreću preduetnici je skroz drugačija. Kao sada sećam se natpisa za elektronsko plaćanje … ‘odštampajte da vidimo da ste platili’. Koja je onda poenta ‘elektronskog plaćanja?”

Ipak Jelena kaže da će uskoro doći u Srbiju jer ima ideju da otvori ogranak centrale J Kis Migration iz Sidneja, kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. Iako naš region spada u tzv. rizične zemlje sa imigracione tačke gledišta, zbog čega je i procedura složenija i zahtevnija, želja da ostane u vezi sa maticom je primarna.

Šta bi poručila svima koji žele da pokrenu svoj posao u Srbiji?

“Kada pogledate današnje oglase – potrebno znaje minimum dva jezika, poznavanje rada na računaru, poznavanje programa, posedovanje vozačke dozvole i po mogućstvu svog automobila – pitate se, pa da li ja treba da radim onda za nekog kad imam sve to? Međutim, pokretanje sopstvenog biznisa, u zavisnosti šta otvarate, zahteva ulaganje u prostor, opremu, plate…I nekada imate sjajne ideje ali ne i mogućnosti za realizaciju. Biti preduzetnik u Srbiji je Sizifov posao zbog čega se divim svima koji su istrajali na tom putu. Za mene lično,  biti svoj šef je bio uvek izbor, kako u Srbiji tako i sada u Australiji”, zaključuje Jelena.

Izvor: Bizlife

Foto: Privatna arhiva

Piše: Tanja Njegomir