Biti žena – nije neki piknik

Piše: Tibor Jona

Biti žena u svakodnevnom životu nije baš neki piknik od situacije. Od neravnopravnog tretmana u zajednici, ili čak pred zakonom, do manjih plata i težeg napredovanja u karijeri, splet prepreka koje svet postavlja pred žene čini se gotovo pa beskrajnim. Sve je to možda i najbolje objašnjeno kroz onaj večni primer da muškarca danas niko nikad neće pitati kako je moguće da u isto vreme bude i otac i uspešan u karijeri, dok je za uspešne žene to pitanje stvar svakodnevnice.

Drugi primer koji mi je naročito drag, leži u činjenici da je jedna od retkih industrija u kojima žene apsolutno zarađuju više od muškaraca, nažalost, porno industrija, gde je tu to tako opet i samo zbog muškog zadovoljstva, odnosno posledica činjenice da to muškarci tako žele. „Priznaćemo te kao vredniju od sebe samo ako se pretvoriš u seksualni objekat za našu zabavu. Kao osoba nas ne zanimaš“  kao da poručuje naša civilizacija

Na internetu je situacija za žene možda čak i gora nego u pravom svetu, najviše zbog licemerija i anonimnosti.  Tako, na primer, na Instagramu ženama nije dozvoljeno da objavljuju svoje toples fotografije. Istovremeno, muškarci tih problema nemaju i mogu biti toples koliko žele. A u čemu je razlika i zašto je jedno bolje od drugog?  Toliko o licemerju zbog kojeg „štitimo“ žene od toplesa, bez želje da pitamo te žene šta im zaista od zaštite treba i da li im je možda od toples zaštite potrebniji ravnopravan tretman pred zakonom, jednaki uslovi rada ili šta takvo.

Kada je anonimnost u pitanju, mnogi oslobađaju svoje inhibicije preko anonimnih profila, gde u bezbednosti izmišljenih imena i nadimaka, lakše pokazuju svoje pravo lice i često veoma okrutno napadaju  i vređaju žene koje ne bi baš da se uklope u kalupe i stereotipe koje je društvo za njih pripremilo i oko kojih ih uglavnom niko ništa nije pitao. I dok koleginici na poslu možda i nećete reći u lice da je parazit jer uzima porodiljsko i platu, na internetu je to najmanji problem pa je mreža izuzetno opasna za žene. U ostalom ne verujte meni, pitajte vaše devojke, žene ili koleginice kako im je na društvenim mrežama i šta preživljavaju.

Postoji li mesto na internetu na kojem su žene u apsolutnoj poziciji moći nad muškarcima? Začuđujuće, ali ima i takvih mesta – zovu se dejting sajtovi i aplikacije. Zbog toga što ih po pravilu ima manje nego muškaraca, kao i zbog toga što imaju drugačije modele i sisteme traženja partnera, žene imaju značajno i suštinski veći izbor na dejting aplikacijama. Istraživanje Tindera, kao najveće aplikacije ovog tipa, pokazalo je da prosečna žena može u proseku ostvariti oko 8000 kontakata, dok je za prosečnog muškarca prosečni broj kontakata oko 500. Četrdeset puta manje.

Bez obzira da li na profilu imaju fotografiju, kakve fotografije imaju i šta im na profilima piše, žene mogu biti sigurne da će na aplikacijama zastrašujuće brzo naći ono što im treba ili ono što nisu ni znale da im treba. Muškarci tu, karme ili čega već radi, prolaze onu vrstu vratolomija kroz koje žene prolaze u realnom svetu kada moraju da vode računa o 4000 više detalja nego recimo njihove muške kolege.

Zanimljiv je primer devojke koju znam, koja se nakon razvoda okrenula fitnesu i Tinderu. Svoje iskustvo prokomentarisala je rečima „uđeš i uzmeš šta ti treba – kao supermarket za frajere“.

Za žene je na dejting aplikacijama izbor praktično neograničen. Njeno tromesečno korišćenje aplikacije dovelo ju je do razmene poruka, telefona i susreta sa najrazličitijim momcima – od poznatih i polupoznatih glumaca, sportista, političara, do potpuno anonimnih frajera, domaćih i stranih.

Nuđenoj joj je sve – od veza za jedno veče – do brakova i veza. I to je sve doživela iz apsolutne anonimnosti u kojoj je mogla biti učiteljica, kosmonautkinja, policajka, Mara, Dara, Rada, Vera… Šta god joj se dopalo da bude tog trenutka. Najčudnije joj je, kako sama kaže, bilo da prevaziđe iznenađenje da je kao retko kada u životu potpuno u kontroli nad onim što se sa njenim životom dešava.

A najbolje od svega, tvrdi, svi su i sve je instant dostupno. Njen najveći šok desio se kada je shvatila na šta su sve muškarci spremni samo da bi se upoznali. Ili „upoznali“. Jedan je, tako, trivije radi, profesionalni fudbaler, potegao u gluvo doba noći kolima čak iz Čačka u Beograd da bi je upoznao nakon svega dva sata dopisivanja.

Najupečatljiviji mi je ovde osećaj kontrole nad životom koji je, kaže, kao žena, retko kad imala. Tužno je i frustrirajuće imati osećaj da se stvari u tvom životu dešavaju van tvoje kontrole, a o tome žene pretpostavljam mogu do prekosutra, ili značajno duže od muškaraca. Da li je tužno što dejting aplikacija može da podari ženama osećaj koji bi trebalo da imaju na svakom koraku? Jeste, ali samo za muškarce koji takav svet uglavnom kreiraju. Ali, eto još neke koristi od Interneta. Makar kao ideja kuda dalje – recimo ka društvu u kojem će se žene osećati kao na dejting aplikaciji danas – u potpunoj kontroli nad situacijom.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Privatna arhiva