Bitkoin nije jedina kriptovaluta: Evo kako još možete da se obogatite

Bitkoin je samo jedna od 1.381 različitih kriptovaluta koje se mogu pronaći na internetu. Tržište kriptovaluta trenutno iznosi 770 milijardi dolara, od čega polovinu drži desetak najpoznatijih digitalnih valuta.

Zbog „buma“ bitkoina u javnosti su zanemarene druge kriptovalute, koje su prošle godine bile uspešnije nego takozvano digitalno zlato.

Kriptovaluta riple često se naziva naslednikom bitkoina, a 2017. postigla je najbolji rezultat. Ta digitalna valuta prošle godine je porasla za čak 36.018 posto. Ko je 1. januara 2017. u bitkoin uložio 1.000 dolara, na kraju godine to ulaganje popelo bi se na 13.180 dolara. Tolika investicija u riple iznosila bi krajem 2017. vrtoglavih 360.018 dolara. Platforma Riple pokrenuta je 2012. godine kako bi se omogućile sigurne globalne financijske transakcije, trenutno i bez naknade. Riple sve više koriste banke i platne mreže, a među najpoznatijim korisnicima su švajcarski UBS, Bank of America i španska banka Santander. Trenutno je u opticaju 38,7 milijardi riple novčića, a izdato ih je gotovo 100 milijardi. Cena ove kriptovalute porasla je sa 0,006 dolara na više od 3 dolara početkom 2018. godine.

Eter

Valuta pod nazivom eter porasla je u sklopu mrežnog protokola Eterium baziranog na blokčein tehnologiji. Eterium je 2013. osmislio tada 19-godišnji Vitalik Buterin, mladi kanadski programer ruskog porekla, s ciljem stvaranja takozvanog svetskog računara za izvršavanje pametnih ugovora. Buterin je u tu svrhu sa svojim partnerima pokrenuo i kampanju kojom je prikupljeno 18 miliona dolara, dok je sistem zajedno sa pripadajućom valutom u rad pušten sredinom 2015. godine. Početkom 2017. cena mu je iznosila oko osam dolara te je prošle godine ostvario rast od 9,162 posto.

Bitkoin keš

Bitkoin keš ili gotovinski bitkoin jedna je od najnovijih digitalnih valuta, nastala razdvajanjem od bitkoina u avgustu 2017. Naime, deo vlasnika bitkoina tražilo je da se nadogradi kod te kriptovalute kako bi se transakcije izvodile brže i uz nižu naknadu. Kada je većina vlasnika bitkoina odbila tu ideju, navedeni entuzijasti nastavili su sa svojom idejom i stvorili bitkoin keš. Obe kriptovalute u međuvremenu su našle svoje mesto pod suncem. Suosnivač stranice „Bitcoin.com“ Emil Oldenberg nedavno je izjavio da više ne veruje u bitkoin, rasprodao je svoj udeo u toj valuti i prebacio se upravo na bitkoin keš. Limitiran je na 21 milion jedinica, početkom 2017. godine iznosio je oko 300 dolara te je do kraja godine rastao za 513 posto.

Kardano

Ovaj decentralizovani open sors blokčein projekat aktualan je još od 2015. godine. Kardano je najpoznatiji po svom istraživačkom filozofskom pristupu koji predvodi globalni tim naučnika i akademika koji su pomno proučavali blokčein tehnologiju. Često se naziva i japanskim eteriumom jer je 95 posto učesnika inicijalne ponude novčića bilo iz Japana. Kardano je službeno počeo da radi u avgustu 2017. i sa rastom od 2.782 posto probio među top 10 kriptovaluta prema tržišnoj kapitalizaciji.

Litkoin

Dok je bitkoin zlato, litkoin je srebro među digitalnim valutama. Stvorio ga je 2011. godine Čarli Li, bivši radnik Gugla, kao alternativu bitkoinu. Li ga je stvorio kako bi smanjio vreme potrebno za potvrđivanje novih transakcija i poboljšao način rudarenja kriptovalutama. „Moja vizija je da ljudi svakodnevno koriste Litkoin kako bi njime kupovali stvari“, naveo je Lee jednom prilikom. Ukupno će u promet biti pušteno 84 miliona litkoina, od kojih je trenutno u opticaju 54 miliona. Početkom 2017. iznosio je oko 230 dolara i rastao je oko 5046 posto.

Stelar

Stelar je open sors protokol za razmenu vrednosti koji je osnovan početkom 2014. godine. Pri lansiranju, Stelar se temeljio na Riple protokolu, a nakon što je napravio nekoliko većih kodnih izmena, odvojio se u zasebnu mrežu koja može da procesuira i preko 1.000 transakcija u sekundi. Krajem 2017. tehnološki div IBM najavio je ulazak u tržište kriptovaluta kroz saradnju s ovim startapom. Stelar izdaje digitalnu imovinu u obliku takozvane lumensa, kojih trenutno u opticaju ima oko 17,8 milijardi. Izdaće ukupno čak 103,5 milijardi lumensa. Sve do aprila 2017. cena mu je iznosila 0,002 dolara, skok je napravio krajem godine i ukupno je rastao 14.441 posto.

Nem

Nem je kriptovaluta i blokčein platforma pokrenuta početkom 2015. godine, najpoznatija u Japanu. Osim u svojoj javnoj platformi, nem se koristiti i u privatnoj platformi namijenjenoj stranim finansijskim institucijama i privatnim kompanijama. Cilj mu je da smanji bankarske troškove za 90 posto. Nem je prva blokčein platforma za pametnu imovinu. Krajem januara 2017. cena mu je iznosila 0,005 dolara, a najveći rast dogodio mu se krajem godine, za 29.842 posto.

Jota

Jota se fokusira na to da postane temelj za plaćanje na tržištu Interneta stvari, a jedinstvena je po tome što je prva kriptovaluta koja se ne temelji na blokčenu, nego na novoj tehnologiji nazvanoj Tangle, kojom je svaki korisnik i rudar i običan korisnik. Jota nema provizija, sva su plaćanja trenutna, a brzina mreže raste sa brojem korisnika. Razvio ju je tim poduzetnika, matematičara i programera, a na tržište je stigla pre pola godine. Na tržištu cirkuliše maksimalnih 2,7 milijardi jota, a veliki rast ostvarila je krajem godine kada je Majkrosoft najavio moguću saradnju s njenom grupacijom. Rasla je prošle godine za 501 posto.

Daš

Digitalna valuta daš namenjena je brzim i privatnim transakcijama. Lansirao ju je Amerikanac Evan Dafild 2014. godine. U početku je delovala pod nazivom ikskoin, potom i darkkoin. Trenutno je u optjecaju oko 7,8 miliona novčića, dok će ukupno biti pušteno gotovo 18,9 miliona jedinica. Rastao je prošle godine za 9.265 posto, a početkom godine vredeo je jedva desetak dolara.

Monero

Monero je kriptovaluta koju je sredinom 2014. godine kreirao korisnik Bitkoin foruma koji se skriva pod nazivom „tenkful_for_tudej“. Monero je zanimljiv jer se detalji svake njegove transakcije evidentiraju u svojevrsnoj javnoj knjizi, ali ih je nemoguće pratiti. Ako koristite monero, u teoriji, ne može vam se ući u trag. Ova kriptovaluta počela je da raste u poslednja dva meseca, a „Blumberg“ je objavio kako su težak nadzor nad trgovinom ove kriptovalute iskoristili hakeri, ali i kriminalci koji tim putem peru novac. Trenutno cirkuliše oko 15,5 miliona monera.

Izvor: Jutarnji, Blic

Foto: Pixabay