BIZLife „30 ispod 30“: Uroš Rajičević, preduzetnik, Brend Plus

PinterestFacebookTwitterShare

Uroš je rođen u Beogradu 1990. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Nakon toga, studije je završio na Visokoj poslovnoj školi na odseku za „Bankarstvo i računovodstvo“. Trenutno je na master studijama na istom smeru. Godine 2008. počinje da radi u porodičnoj firmi, koju je osnovao njegov otac, a 2016. osniva svoju firmu „Brend Plus“ koja se bavi uvozom premijum brendova. Njegove čokolade „chocoMe“ su  najskuplje u zemlji, a verovatno i najluksuznije. Pored toga, zastupnik je još nekoliko luksuznih brendova, namenjenih biznis svetu i kompanijama koje drže do sebe.

Ima li nešto čega ste se odrekli kako biste stigli gde ste sada?

Nisam se odrekao gotovo ničega. Možda sam se odrekao toga da provodim više vremena na putovanjima i na odmoru, jer sam stalno na poslu. Već tri godine nisam imao pravi godišnji odmor, već kraće odmore od dva ili tri dana. Ako to mogu nazvati nekim odricanjem onda je to to. Ovaj posao volim i radim bez prevelikog nekog odricanja. Možda se u finansijskom smislu odričem nekih svojih želja da, na primer, kupim neki bolji automobil umesto da novac ulažem u posao, ali ne shvatam ni to nekakvim odricanjem.

Da li je uspeh stigao do vas, ili ste vi „stigli“ uspeh?

Uspeh nikad ne može da stigne sam od sebe, to je sigurno. Možete samo svojim radom da uspete. Potreban je faktor sreće i mene je taj faktor do sada služio, jer uspevam da stižem na pojedina mesta gde nisam mislio da ću stići. Međutim, bez truda i rada ne možete očekivati ne znam kakav uspeh. Pored toga, u poslu verujem svom instiktu i uverenju i retko slušam savete drugih. Kako osećam da treba, tako obično i uradim. Pokazalo se do sada da je to ispravno.

Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili u dosadašnjem radu?

Naučio sam da, kada se dogovara posao, ne treba ga prihvatiti dok se do tančina sve ne dogovori. Doživeo sam nekoliko puta da je posao dogovoren 97 odsto i da je onih tri odsto napravilo problem ili meni ili klijentu. Kada se posao dogovara, mora se tačno znati svaki detalj kako bi obe strane bile zadovoljne i kako kasnije ne bi dolazilo do problema. To sam naučio iz ličnog iskustva.

Šta je krajnji cilj?

Krajnji cilj je da imam veću kompaniju koja će imati lanac maloprodaja, gde ću moći svoje proizvode koje uvozim da distribuiram u svoje maloprodajne objekate. Da imam 30 ili 50 svojih radnji u našoj zemlji i Crnoj Gori. To je poenta svega – da imam lanac maloprodaja, gde će moći da se kupi roba koju ja uvozim i  brendove koje zastupam za našu zemlju.

___________________________________________________________

Lično

Omiljeni predmet u školi?

Istorija mi je bila omiljeni predmet u školi. Zato što smatram da svi ljudi treba da poznaju istoriju svog naroda i svoje zemlje da bi znali ko su i šta su.

Prvi posao?

Radio sam u porodičnoj firmi i obavljao dnevne protokolarne poslove.

Poslovni uzor

Bogoljub Karić, vlasnik Kompanije BK.

Pesma kao moto?

Oči jedne žene – Predrag Živković Tozovac.

Izvor: BIZLife magazin