Deveti put VI birate IZJAVU GODINE: KO do sada još nije pobedio?

PinterestFacebookTwitterShare

Devetu godinu zaredom BIZLife portal bira “IZJAVU GODINE”.

Do sada nijedan pobednik IZJAVE GODINE nije bio političar, ali tako nešto može i da se promeni. Dva puta izjavu godine dali su glumac Milan Lane Gutović i profesor Miodrag Zec.

Kao i svake godine, najbolji izjavu godine biramo uz pomoć naših čitalaca, tj naših pratilaca na Fejsbuku, a od ove godine uvodimo i glasanje na našem Instagram profilu. Od ponedeljka 2.decembra svakog dana „izbacićemo“ po jedan predlog (njih ukupno 20) , a prema broju interakcija na našim Fejsbuk i Instagram stanama izabraćemo onaj najbolji.

U međuvremenu, podsetite se pobednika iz prethodnih godina.

Prošlu 2018. godinu obeležila je izjava profesora Miodraga Zeca o “zlatnom dobu u Srbiji”.

Godinu dana ranije pobedila je glumica Milena Dravić, koja nas je ove godine napustila, koja je govorila o javašluku i neznanju, a 2016. profesor Miodrag Zec je pobedio izjavom o perverznom odnosu prema znanju.

Glumac Radoslav Rale Milenković izdominirao je 2015. godine o tome kako premijer/predsednik propagira nezdrav život, a 2014. je tada drugi put nagradu za BIZLife IZJAVU GODINE dobio Milan Lane Gutović izjavom o polupismenim urednicima.

Prvi put Lane je pobedio godinu dana ranije izjavom o političarima na ovim prostorima, a 2012. godine Zoran Kostić Cane je pobedio rekavši samo jednu reč.

Da podsetimo, Cane je početkom odgovorio na pominjenje stihova Partibrejkersa od strane tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića. Tada je Dinkić rekao „Svakom čoveku mogu da kažem sve u lice. Znate onu pesmu Partibrejkersa `biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj` – to je to. Ko nije razumeo Caneta nije razumeo ni društvo“.

Cane je samo odgovorio: „Fuj!“

Prvi pobednik naše BIZLife IZJAVE GODINE bio je glumac Nikola Kojo sa izjavio o nedostatku želje da se bilo šta promeni.

Kako neko ko se rodio posle završenih svih ratova može da mrzi, na primer, Hrvate? Nije ni bio u Hrvatskoj, ni letovao na Jadranu, ni išao na utakmice protiv Dinama i Hajduka. Ali nije samo ni u međunacionalnoj mržnji stvar. Čitam o maltretiranju i vezivanju pertli oko vrata osmogodišnjim devojčicama u školi. Pa gde je tu to srpsko viteštvo o kojem nam seru decenijama? Gde su tvorci i korisnici „nebeskog naroda“ da stanu pred te mlade ljude i kažu da su sve to neviteške akcije nedostojne nebeskog naroda? Nema ih. Nema ih u skupštini, nema ih u zaboravljenom obrazovnom programu, nema ih u crkvi, a nažalost, nema ih ni u kući. Bojim se da je i moja generacija roditelja podbacila. Da li je podbacila jer je svoje najlepše godine provela pijući benzin, ponižavajući se po redovima u ambasadama, ratujući s komšijama i celim svetom, ne znam. Znam samo da je vreme da se tome stane na put. Svako u svojoj kući, sa svojim detetom. Tačno je da smo kao ovce koje stanu u red za klanje naučeni da gubimo teritorije, ljude, komšije, dostojanstvo… Mehanizam gubljenja i letargija. Nedostatak želje da se bilo šta promeni. Mislim da je kucnuo zadnji čas da se trgnemo i spasemo glave svoje dece i njihove dece i svih generacija koje dolaze.“

Izvor: BIZLife

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.