BIZLife u poseti jedinom beogradskom bombondžiji

Prvi koji su napravili recept za bombone bili su apotekari. Oni su mešali šećer i mentu. I prvi su napravili alate za bombone. To su te promincle koje se pominju u „Sumnjivom licu“.

Ovu činjenicu nam je otkrio Živorad Bosiljčić vlasnik zanatske radionice za izradu bombona i ratluka „Bosiljčić“ u Beogradu. Od 1995. godine jedine su bombondžije u Beogradu, gradu koji je nekada imao preko 120 bombondžijskih radnji. Iako ima još svega nekoliko bombondžija u celoj Srbiji, Bosiljčić jedini pravi ratluk.

Najveći problem kod zanatlija je naslednik i tržište. S tim što tržište nije problem ako pravite kvalitetno. „Deda je nama uvek govorio: poštuj mušteriju, poštuj alat, i poštuj ono što praviš“, kaže Živorad i napominje da je princip rada ostao isti kao što je njegov deda radio. Došlo je do nekih malih izmena, a najveća promena je to što su sa šećera od šećerne trske prešli na ovaj koji se dobija od šećerne repe.

Ne postoji tajna uspeha. Dugoročan rad i trud, kvalitetan proizvod, tradicija – to su najbolji elementi uspeha.

U radnju „Bosiljčić“ dolaze sladokusci od 7 do 107 godina. Stranci su redovni posetioci, ali oni uvek dolaze sa pitanjem: „Koliko kalorija ima ratluk?“. Na kraju ipak popuste, jer se kilaža zanemaruje kada su slatkiši u pitanju, i često izađu iz radnje sa punim kesama.
Živorad Bosiljčić ima odličan savet za mlade: „Mora da se radi! Svaki posao je težak, na ovaj ili onaj način, ali na kraju krajeva mora da se radi.“

Dok nam to priča Živorad ručno seče ratluk na kocke i posipa ih prah šećerom, a mi gledamo kao deca i prija nam slatkasti miris karamele.

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife/Nina Karaičić

Piše: M. Puljecović