Centralna i istočna Evropa će nastaviti sa zdravim rastom u 2019.

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Promo

Tokom godišnjeg Euromoney foruma, UniCredit je održao radionicu posvećenu perspektivama i očekivanjima u regionu CIE koja se bazira na UniCreditovoj stručnosti, strateškim istraživanjima i kontinuiranom praćenju tržišta regiona CIE. Pogledajte o čemu se razgovaralo.

EKONOMSKI RAST U REGIONU CIE ĆE VEROVATNO ZADRŽATI ZDRAV RAST U 2019.

Tokom poslednjih nekoliko godina, region CIE je potvrdio svoju sposobnost generisanja rasta. Očekuje se da će ekonomsko okruženje u regionu CIE ostati pozitivno i u 2019. godini: predviđa se snažan rast BDP-a u većini zemalja (oko 3% ili više), premda s određenim cikličkim usporavanjem. Nakon cikličkog vrhunca u 2017. godini (4,6% isključujući Rusiju i Tursku) i prosečnog rasta BDP-a od 3,7% u 2018. godini, privredni rast regiona verovatno će ostati iznad potencijala u 2019. (oko 3,2% u proseku), ali bi mogao da uspori u 2020. godini usled potencijalno slabije globalne trgovine.

Članice EU u regionu CIE imaju potencijal da zabeleže bolje rezultate od drugih regiona sa tržištima u nastajanju zahvaljujući manjem oslanjanju regiona CIE na priliv stranog kapitala, većem opsegu fiskalnih podsticaja, labavijim finansijskim uslovima, pristupu EU fondovima i pozitivnom uticaju cena dobara koje su pale. Slovačka, Bugarska i Mađarska će zabeležiti najsnažniji rast BDP-a u 2019. u regionu CIE. Najveća ograničenja za ekonomski rast u ovom regionu predstavljaju: pooštravanje uslova na tržištima rada, pogotovo u Češkoj i Mađarskoj, kao i mogući tvrdi Brexit, što bi bilo štetno zbog novih trgovinskih prepreka koje bi mogle da negativno utiču kako na izvoz regiona CIE, tako i na investicije. Slovačka i Češka predstavljaju najranjivija tržišta regiona CIE u odnosu na nepovoljne okolnosti Brexita. Rusija i Turska mogle bi da slede drugačije trendove, kao što je to bio slučaj u 2018.

POKRETAČI RASTA: POTROŠNJA, DIRKETNE STRANE INVESTICIJE, EU FONDOVI I DIGITALNA TRANSFORMACIJA

Domaća potražnja, a pogotovo potrošnja, pokretana niskom stopom nezaposlenosti i višim zaradama, predstavljaće glavne izvore rasta za privrede u regionu CIE, dok će izvoz biti podložan potencijalnom cikličkom usporavanju tokom nekoliko narednih godina.

Direktne strane investicije, koje su u prošlosti bile jedan od glavnih pokretača ekonomske transformacije regiona – pogotovo u pogledu transfera tehnologije i znanja – i dalje će ostati važna, ali manje nego u prethodnoj deceniji. U nekim je sektorima region CIE postao je proizvodni ogranak Zapadne Evrope pri čemu su direktne strane investicije postepeno menjale opseg fokusirajući se na naprednije industrije, sve više uključujući i uslužni sektor. Stopa direktnih stranih investicija u odnosu na BDP ostala je iznad oko 2,5% tokom 2016-2018. tako da se očekuje da će ostati na sličnom nivou tokom sledećih nekoliko godina. Uloga međunarodnih kompanija koje posluju u regionu ostaje relevantna: dodatna vrednost koja proizilazi od stranih kompanija predstavlja više od 40% ukupne dodatne vrednosti (zamenski pokazatelj BDP-a) u državama kao što su Mađarska, Slovačka, Rumunija i Češka, koje su ujedno i u najvećoj meri integrisane unutar evropskog lanca vrednosti.

Direktna strana ulaganja dodatno nadopunjuju doprinosi EU fondova u državama regiona CIE koje su članice Evropske unije. U periodu od 2014. do 2020. sredstva EU predstavljaju u proseku 2,9% BDP-a (150 milijardi evra za države članice EU u regionu CIE, isključujući Poljsku), pri čemu su godine 2019-2020. najvažnije u pogledu privlačenja sredstava.

Digitalna transformacija predstavlja dodatne prilike za rast u regionu. Rasprostranjenost interneta u državama regiona CIE povećala se za 20% od 2010. tako da sada obuhvata blizu 75% populacije mereno brojem pojedinaca koji koriste internet. Rasprostranjenost korišćenja mobilnih telefona u državama regiona CIE iznosi 120% mereno brojem mobilnih pretplata na 100 stanovnika. Ove su brojke uporedive sa brojkama većine tržišta Zapadne Evrope, a zabeležile su veću brzinu konvergencije tokom poslednjih godina.

ZNAČAJAN DUGOROČAN POTENCIJAL SEKTORA BANKARSTVA U REGIONU CIE

Očekuje se da će u 2019. godini rast kreditiranja u bankarskom sektoru regiona CIE biti prilično značajan, oko 4 – 4,4% (region CIE isključujući Rusiju i Tursku), pri čemu će kreditiranje građanstva – usled viših raspoloživih prihoda, niske stope nezaposlenosti i više potrošnje – rasti brže od kreditiranja preduzeća. Povećano zanimanje za kreditiranje građana tokom poslednjih godina vidljivo je i kad pogledamo strategije banaka u vezi sa sinergijskim učinkom s drugim poslovnim područjima – kao što su osiguranje, upravljanje imovinom, lizing – i partnerstvima uopšteno. Banke u regionu CIE još uvek mogu da pronađu prostora za rast kreditiranja putem pojednostavljivanja procesa kreditiranja (to jest, konsolidovanjem platformi koje obuhvataju veći broj kanala kreditiranja, optimizovanjem analiziranja kreditnog rizika) i putem digitalizacije (kako bi se unapredilo sveukupno korisničko iskustvo i kanali) kako bi mogle da ponude personalizovane opcije koje se tiču proizvoda i pružanja usluga.

Postojeći ciklus kreditiranja razlikuje se od onog u prošlosti budući da se likvidnost banaka u regionu CIE poboljšala, a situacija u pogledu kvaliteta kredita nije uporediva sa situacijom u prošlosti (stopa nenaplativih kredita u proseku se smanjila sa 14% u 2014. na 5% u 2018. u regionu CIE, isključujući Tursku i Rusiju).

Osim zdravog ekonomskog rasta, dugoročni potencijal za bankarstvo u Centralnoj i istočnoj Evropi vidljiv je i u niskoj penetraciji bankarstva u smislu odnosa kredita i BDP-a. Dok mnoge zemlje evrozone imaju odnos kredita i BDP-a viši od 100 posto, sva tržišta u CIE trenutno imaju odnos manji od 70 posto, dok Rumunija, Mađarska, Srbija i Rusija imaju čak i manje od 50 posto. Pored toga, nizak racio kredita i depozita, znatno niži nego pre nekoliko godina (sva tržišta u CIE, osim Turske imaju racio kredita i depozita ispod 100 posto, dok većina tržišta CIE– Češka, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovenija, Hrvatska i Rusija, na oko 70-75 posto) takođe doprinosi tom potencijalu, kao i penetraciji digitalnog bankarstva. Nivo korišćenja digitalnog bankarstva u CIE trenutno je niži, ali brzo raste. Korišćenje internet bankarstva više je nego udvostručeno između 2010. i 2017. godine u Češkoj, Mađarskoj, Turskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. Takođe, konstanto se značajno uvećava broj korisnika koji kupuju online u ovom regionu.

Bankarski sektor regiona CIE u budućnosti će doživeti nastavak poboljšanja efikasnosti, čišćenja kreditnog portfolija i većeg fokusa na prihode i rast. Trka za tržišnim učešćem se nastavlja i postoji prostor za spajanja i preuzimanja. Što se tiče prihoda banaka u prethodnim godinama, neto kamatni prihod oporavlja se od niskih nivoa u periodu od 2015. do 2016. i očekuje se da će u 2019. činiti dve trećine prihoda u bankarskom sektoru CIE. Troškovi takođe rastu, usled zarada, no očekuje se da će odnos troškova i prihoda ostati stabilan u periodu od 2020. do 2023. i  da se neće ponoviti snažna poboljšanja zabeležena poslednjih godina. Očekuje se da će troškovi rizika, u smislu rezervisanja za potencijalne gubitke u odnosu na bruto kreditiranje, ostati vrlo niski (na 77 baznih bodova u regionu CIE osim Rusije i Turske), ali će se postupno „normalizovati“. Poboljšan kvalitet aktive – niži nenaplativi krediti koji se prenose u niža rezervisanja za potencijalne gubitke – bio je glavni pokretač profitabilnosti poslednjih godina: profitabilnost za tržišta CIE stalno raste na godišnjem nivou u periodu od 2013. do 2017. godine. Na primer, povraćaj na kapital trenutno je oko 10 posto na nivou bankarskog sistema (region CIE, osim Turske i Rusije) i očekuje se da će ostati na takvim nivoima.

„Ekonomski napredak u CIE u poslednje dve decenije je bio izvanredan. Region Centralne i istočne Evrope dobro je pokriven bankama, visoko likvidan, a karakteriše ga visok nivo konkurentnosti u svim područjima. Uz našu čvrstu vodeću poziciju i snažnu posvećenost regionu, UniCredit će nastaviti da podržava privredni rast tržišta regiona CIE na kojima poslujemo. Divizija za region Centralne i istočne Evrope će ostati glavni pokretač rasta Grupe“, rekao je Karlo Vivaldi, direktor Divizije za CIE u UniCreditu na godišnjem Euromoney forumu.

„Poslovno okruženje koje se brzo menja i izazovi koje nameće digitalizacija, uz potrebu stalnog poboljšanja korisničkog iskustva, postali su jedno od najvažnijih područja u koje kompanije ulažu. Na današnjem konkurentnom tržištu, to su imperativi za tržišne lidere budući da klijenti očekuju da će pružaoci finansijskih usluga pratiti tempo promena. Kao rezultat toga, interakcije klijenata s njihovim bankama sve više karakteriše rastući stepen automatizacije kroz digitalne procese“, dodao je Andrea Dijamanti, direktor Korporativnog i investicionog bankarstva i privatnog bankarstva za CIE u UniCreditu.

Aktivnost spajanja i preuzimanja u bankarskom sektoru CIE bila je snažna tokom 2018. godine. Prošle godine smo svedočili kontinuiranom izlasku grčkih banaka s tržišta Jugoistočne Evrope, konsolidaciji u Rusiji među državnim bankama pod vođstvom Centralne banke i najavljenu privatizaciju u Sloveniji i Srbiji. Nakon dinamične 2018. godine, mogli bismo očekivati sličnu snažnu tržišnu aktivnost u 2019. godini koju pokreću tržišta Jugoistočne Evrope zahvaljujući već najavljenim ponudama i inicijalnim javnim ponudama, smanjenju izloženosti rizicima nekih regionalnih grupa, kao i privatizacijama u pojedinim zemljama (npr. Sloveniji i Srbiji).

Izvor: BIZLife

Foto: Promo