Majstori za zvezde

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Darko SOKOVIĆ, Izvršni partner za strategiju i razvoj, „Propulsion”

Ako ovo čitate, sigurno ste ekspert u nečemu. Navigator ste svog tima, uzdanica sektora, kapetanka kompanije, verovatno vam je društvena odgovornost na srcu ili u opisu posla. Tu gde jeste sigurno niste dospeli slučajno. Tu ste jer znate više od ostalih, jer ste svom timu i ljudima oko sebe vodilja i umete uvide da pretvorite u strategiju, strategiju u taktiku, a taktiku u rezultate.

Sjajno! Ali nije dovoljno.

Biti ekspert tokom čitave istorije značilo je biti baš – zvezda vodilja. No, kako biti Danica u svetu u kome se istina slabo razlikuje od postistine, u kome vest mora da dokazuje da nije lažna, gde nam je sve znanje koje je čovečanstvo ikad iznedrilo tu, pod prstima, iza ekrana, a čitave generacije provode dve trećine vremena, kad ne spavaju, na samo jednoj ili dve privatne platforme, gde, prvi put otkad je čovek počeo da piše, pre 5500 godina, mozak ljudi rođenih nakon 2000. tekst na ekranu brzinski skenira, a zapravo ne čita?

Biti samouvereni znalac u takvom svetu može nas koštati ličnog napretka, u najmanju ruku, ali i prosperiteta projekata i organizacija. To je zato što iz pozicije stručnjaka, duboko uronjeni u već dokazanu ekspertizu, ne vidimo jasno da se okolnosti i svet oko nas menjaju, a i ne interesuje nas da o tome saznamo više, jer mi smo „eksperti”. A kada tu već jednom stigneš, dalje nema, vožnja je završena, ostaje samo da se uživa u plodovima sopstvene izuzetnosti. O tome temeljno i utemeljeno za „Harvard Business Review” piše Sidni Finklstin (Sydney Finkelstein), profesor na Dartmutu. On ovu pojavu zove „zamkom ekspertize” (expertise trap), a zaključke zasniva na stotinama intervjua sa direktorima najvećih kompanija.

Kako da mi, kompanije i fondacije koje se bave društvenom odgovornošću, izbegnemo „zamku ekspertize” i svoj brod usmerimo ka pučini, nasuprot plićaku i hridima?

Evo zgodne liste da se preispitamo jesmo li upali u tu ili neku drugu, opasniju klopku:

  1. „Napravićemo platformu ili forum.” Znam da je udobno. Znam da je oprobano. Ali oduprite se! Nikome više ne treba još jedno mesto okupljanja, trebaju nam programi koji će nas digitalno i medijski opismeniti, podučiti nas da u moru sadržaja razlikujemo baljezgarije od vrednosti. Ako vaša ideja tome ne doprinosi, smislite novu!
  1. „Doniraćemo nekome nešto i podstaći druge da doniraju. Lepo je pomoći ljudima u nevolji, a i dobro je za PR.” Ali nije dobro za budućnost, jer milostinja ne može biti rešenje za veštine neophodne za demokratiju koja funkcioniše, koja je zasnovana na balansu ponude i potražnje sadržaja, ideja i rešenja i u čijoj su osnovi – ljudi koji kritički misle. Smislite program koji tim ljudima daje krila.
  1. „Treba jačati preduzetništvo, a posebno IT.” Nije svako za preduzetnika, niti je rešenje svega IT samo zato što to sa svih strana čujemo. U osnovi svakog rešenja su ljudi koji umeju s drugim ljudima, kreativno rešavaju probleme, umeju samostalno da donose odluke i emotivno su inteligentni. Iskoristite resurse kojima upravljate da ove veštine razvijete kod ljudi koji vam veruju.

Ipak, počnimo od sebe. Zaboravimo sve što smo do sada znali i pogledajmo na organizaciju kojom upravljamo i svet koji menjamo očima entuzijaste i novajlije. Sve je baš kako treba? Onda svaka čast!

Dok vi pak ovo čitate, tim koji vodim i ja smišljamo sasvim nove strateške pravce koji će nam, u svetu koji nikad nije bio kompleksniji, omogućiti da bar nekim ljudima budemo pouzdana Severnjača. Sve što smo do sada napravili stvarno je lepo i korisno, ali nije dovoljno. Našoj (kladio bih se, i vašoj, ali da ne proričem na neviđeno) zvezdanoj karti treba popravka. Nadamo se da ćemo biti dovoljno dalekovidi bar za naredne dve ili tri godine, dok ponovo ne krenemo iznova.

Mi oko svog neba stalno majstorišemo, jer znamo da se samo tako raste. A vi?

 

Izvor: BIZLife magazin