Priča iz prve ruke: Kako je nastala i šta radi Fondacija „Evro za znanje”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Evro za znanje

Kada imate dobru ideju, prvo će vas podržati ljudi oko vas, porodica, prijatelji, kolege. Meni se baš tako nešto desilo pre šest godina, kada sam odlučio da sa istomišljenicima prikupljam novac za stipendiranje najboljih đaka i studenata u Srbiji. Tako je nastala Fondacija „Evro za znanje”, iz čijeg se simboličnog naziva može nazreti njena uloga i njen način funkcionisanja.

Fondaciju sam osnovao sa Milanom Živkovićem, učiteljem koji je čitav radni vek proveo u OŠ „Drinka Pavlović”, i Miroslavom Paunovićem, ekonomistom koji je decenijama uspešno vodio Auto-moto savez Srbije. Sva trojica živimo u Beogradu, a rođeni smo u okolini Kosjerića, tamo imamo i roditeljske kuće, koje nismo napustili, naprotiv! Tamo je i sedište Fondacije.

Lako smo se složili da je ideja odlična, a prijalo nam je i to što ćemo ostaviti nekakav trag da smo prošli ovim prostorom. Naravno, hteli smo da damo primer i drugima, jer su se solidarnost, dobročinstvo, filantropija, ili šta već – nekako u Srbiji zagubili posle Drugog svetskog rata. Ljudi su se iz nekog razloga lišili tog izvanrednog osećaja – osećaja davanja.

Drugi orijentir nam je bio to što smo znali iz svog okruženja ili iz medija da je Srbija puna pametne, vredne i uspešne dece, koja često žive jako teško, poneki i na ivici egzistencije. Zapravo, njima je i posvećen naš rad, naše vreme i novac koji izdvajamo i prikupljamo od naših članova, odnosno donatora.

Nema nijedne obrazovane a siromašne nacije. S druge strane, svi siromašni su, po pravilu, i neobrazovani. Dakle, znanje je to što pravi razliku. I nema bolje investicije od ulaganja u znanje.

Društva poput našeg uglavnom izdvajaju za finansiranje škola, fakulteta, učeničkih i studentskih domova. Takav je sistem, ispunjavaju se planovi i bilansi. I to je dobro, ali sistem, po pravilu, ne vidi pojedinca, zbog koga, na kraju, i postoji. Ne vidi konkretnog đaka i studenta, ne prati njegov rad, ne zna u kakvim uslovima živi.

Fondacija dodeljuje stipendije (100.000 din. – nepovratno), a kandidate iz cele Srbije biramo na konkursu. Za šest godina konkurisalo je preko 500 kandidata, a stipendirali smo 67 đaka i studenata ili, u proseku, jedanaest stipendista po godini.

Naša srca greje saznanje da su stipendisti Fondacije „Evro za znanje” zaista među najboljima, ne samo u Srbiji. Naš stipendista je, na primer, bio Vojislav Gligorovski, jedan od najboljih studenata u istoriji Beogradskog univerziteta. Diplomirao je na ETF-u i Biološkom fakultetu istovremeno sa desetkom. Trenutno je na doktorskim studijama u Švajcarskoj. Na doktoratu u Švajcarskoj je i Nemanja Draganić, dok su Aleksa Konstantinov i Vuk Radović upisali osnovne studije na prestižnim univerzitetima MIT i Oksford. To su samo neki primeri, a za svakog od stipendista mogle bi se ispisati slične rečenice.

Najteži deo našeg posla je odabir kandidata. To su deca sa maksimalnom prosečnom ocenom, sa diplomama na republičkim i međunarodnim takmičenjima, sa medaljama sa olimpijada znanja… Mi sve to vrednujemo, kao i to kakva su primanja roditelja, koliko dece ima porodica iz koje kandidat dolazi i slično. Tako smo imali stipendistkinju koja je deseto dete u porodici, kao i jednu koja ima petoro braće i sestara. Zatim, decu bez roditelja, pa one čiji roditelji nemaju ni dinar prihoda. Kako je to lep osećaj kad daš vetar u leđa takvoj deci!

Događa nam se da prilikom izbora kandidata kane i neka suza, toliko ima divnih i dirljivih molbi – i sudbina. Zamislite samo da je vaš stipendista dete koje živi u sigurnoj kući ili ono kome škola plaća obrok, jer drugog obroka i nema.

Fondacija „Evro za znanje” zamišljena je kao fondacija građana – da nas puno sa malim mesečnim prilogom, evro, dva, pet… prikupi novac za stipendije. Trenutno imamo oko 400 članova. Među njima ima i onih koji izdvajaju i veće iznose i pomažu našu akciju, kao što su Vera Avlijaš, Milan Subotić i Jovan Pješčić. Od prvog dana sa nama je i Moma Vujačić i njegova škola stranih jezika sa značajnom donacijom.

Mi, osnivači, više puta smo se uverili da smo uradili pravu stvar. Prva takva potvrda stigla nam je od poznanika koji nas je podržao uz konstataciju: „Vi ste mi omogućili da se malim ulogom osećam zadovoljno i ispunjeno.” Potom su nam se počeli pridruživati ljudi koje i ne poznajemo. Ljudi koji nam veruju. I to je naš najveći kapital – poverenje.

Među našim članovima ima profesora, novinara, penzionera, lekara, seljaka, književnika itd. Naš član je i Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, najpoznatije srednje škole u regionu. Sa nama je i dobitnik Ninove nagrade Aleksandar Gatalica, zatim Jasminka Petrović, najprevođeniji dečji pisac.

Pomaže nas i nekoliko kompanija, a „Titan cementara” iz Kosjerića nas prati od prvog dana. U poslednjih nekoliko godina engleska kompanija „Mineco”, koja posluje u Srbiji, bira stipendiste preko naše fondacije. Značajnu pomoć daju nam i preduzeća „Arabesa”, izdavačka kuća „Dalamber”, „S pres Monte” i pomenuta škola jezika „St. Nicholas School” i drugi.

Ako vam se čini da je ovo prava stvar, pridružite nam se. Bićete u dobrom društvu.

Kako postati član Fondacije? Jednostavno ‒ na našem sajtu evrozaznanje.rs nalaze se uputstva za nove članove i telefoni i imejl adresa za kontakt.

Čekamo vas. Znanje je moć!

Želja Petra Božovića

Čuveni glumac Petar Božović odazvao se pozivu da se učlani u Fondaciju i da kaže neku reč jednoj grupi stipendista. Tom prilikom on je u prostorijama Jubmes banke, gde uvek organizujemo svečanu dodelu, rekao da je ceo život maštao da napravi nešto slično. „Sve sam računao da ću snimiti film koji će mi doneti velike pare, pa ću onda da napravim nešto ovakvo. Ali kako mi se velike pare nisu dale, a ovi ljudi su uradili baš to što sam ja želeo, rešio sam da im se pridružim”, kazao je tada naš Pera.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Evro za znanje

Piše: Milenko Vasović

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.