Istraživanje potvrdilo važnost OBRAZOVANJA: Veštine veće za 15%, porasle i PLATE

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Učenici iz Estonije već godinama ostvaruju zavidne rezultate na PISA testiranjima kojima se ispituje sposobnost primene naučenog znanja u svakodnevnom životu.

Sudeći prema poslednjem istraživanju o kvalifikovanosti odraslih u toj zemlji, reforme obrazovanog sistema u toj zemlji dale su dobre rezultate.

U studiji “Obrazovne reforme i veštine odraslih: slučaj Estonije”, OECD, međunarodna organizacija koja provodi i PISA testiranja, zaključuje da su reforme imale značajan uticaj, kako na kvalifikovanost i primanja zaposlenih, tako i na produktivnost.

Radne veštine onih koji su prošli reformisani obrazovni sistem bile su 15 odsto veće od onih koji nisu, a primanja su im bila veća za šest odsto.

Sveobuhvatnu reformu srednjeg i visokog obrazovanja Estonija je sprovela od 1992. do 1998. godine, a obuhvatila je škole s estonskog govornog područja, dok je u školama s ruskog govornog područja (27 odsto) sprovedena kasnije i bila je manje ambiciozna.

Jednim od glavnih razloga uspeha obrazovanih reformi u Estoniji smatraju se nastavnici koji imaju veliku slobodu u osmišljavanju nastave. Prema poslednjem monitoru obrazovanja Evropske komisije, Estonija je jedna od retkih zemalja koje imaju dugoročnu strategiju za podsticanje pozitivnog imidža nastavnika u društvu, a pokrenuta je 2014. godine, uz podršku evropskih fondova. Nastavnici smatraju da je njihova uloga u društvu značajna.

Uključivala je promenu kurikuluma, obuku nastavnika, decentralizaciju, značajnu autonomiju nastavnika, inspekcije škola, procenu studenta nastavnika…

Plate nastavnika povećane su iznad proseka nacionalne plate.

Drugi talas reforme višeg obrazovanja, usmeren na finansiranje i kurikulum, usledio je 2013. godine.

Šta je reforma donela 10 do 20 godina nakon što je sprovedena, OECD je pokušao da utvrdi testirajući 800 Estonaca u Programu za procenu kompeticija odraslih (PIAAC) od kojih je 27 odsto bilo iz ruskog govornog područja.

Testirani su oni koji su školu završili pre i posle 1992. godine kada je počela reforma, a u obzir su uzete i razlike u dinamici između estonskog i ruskog govornog područja, ali i varijable poput obrazovanja roditelja, migracijskog statusa i industrije u kojoj su trenutno zaposleni.

 

Izvor: Novac.hr

Foto: Pixabay