Možda decu guramo u pogrešnom smeru: Zašto doktori nauka ne postaju MILIJARDERI?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Piše: Jim Schleckser, direktor Inc.com-a

Svi smo ljubitelji obrazovanja. Mogu priznati da sam svojevrsni obrazovni snob na osnovu ličnog iskustva u sticanju najviših akademskih i naučnih nivoa. Kao rezultat toga, oduvek je bilo unapred zaključeno da će i moja deca krenuti na koledž kako bi kompletirali akademsko zvanje i stekli napredne diplome.

Veliki razlog zašto toliko roditelja razmišlja i deluje na ovaj način je taj što želimo da damo sve od sebe kako bismo svojoj deci pružili najbolji mogući dobitak u zadovoljavajućem i nezavisnom životu.

Po pravilu, što više obrazovanja neko stekne, veće su šanse da će zaraditi za zdrav i bezbrižan životni standard. Znamo, na primer, da će neko ko stekne doktorat u proseku zaraditi značajno više od nekoga ko prestane s formalnim obrazovanjem nakon završetka srednje škole.

Opet, po pravilu, imetak koji se stiče dostupniji je onome koji ima veće obrazovanje. Takođe znamo da je viši nivo obrazovanja povezan s nižom nezaposlenošću, boljim zdravljem i dužim životom. Sve to zvuči kao sjajna stvar za našu decu, prenosi Investitor.

Ali ovde postoji nešto o čemu ne govorimo, a to je smanjenje varijabilnosti ili standardno odstupanje koje postoji kad dobijete više obrazovanja. To zapravo može napraviti ograničenja u smislu zarade u karijeri.

Zašto je malo milijardera koji imaju doktorat?

Nema sumnje da se pod i prosek šansi kreću prema gore kako dobijate više obrazovanja, ali zato pada i plafon. Što više obrazovanja dobijete, niži vam plafon postaje u odnosu na nekoga ko stiče manje obrazovanja. Zato je retko videti milijardera koji ima doktorat.

U stvari, mnoga imena koja danas poznajemo – poput Larryja Ellisona, Billa Gatesa i Marka Zuckerberga – nikada nisu ni završila fakultet.

Kako se to objašnjava?

Poenta je u tome što postoji zaokret kad je u pitanju nastavak višeg i visokog nivoa obrazovanja. Vremenom svakako postajete više specijalizovani. Bilo da se bavite medicinom, inženjerstvom ili računarskom naukom, što više vremena provedete uz knjige, sve je uže područje koje osvajate.

To znači da kad je reč o početku posla s doktoratom u ruci, verovatno ćete raditi kao predavač ili u laboratoriji kao istraživač na visokom nivou. Takvi poslovi svakako mogu biti veoma dobro plaćeni – ali vas neće učiniti milijarderom.

Možda ste postigli nivo do te mere da ne morate da brinete o egzistenciji, ali ste istovremeno umanjili svoje šanse za zaradu novca koje bi vam donela sopstvena kompanija.

Za one koji se zaustave ranije u obrazovnoj karijeri, potencijalni start plate je niži. Možda gledate na platu po satu ili ste možda na dobroj poziciji srednjeg nivoa na kraju dugogodišnje karijere. To je sigurno recept za dobar život.

Zanimljivo je da je i vaš plafon mogućnosti u proseku mnogo viši od osobe koja je doktorirala. To je zato što će upravo usled nedostatka “visokog poda” koji imaju diplomci, ljudi s manje obrazovanja potražiti opciju poput pokretanja posla koji bi s vremenom mogao da vredi milione – ili čak milijarde. Ti su ljudi skloniji preduzetništvu.

Pouka je…

Ako vam jedno od dece kaže da napušta fakultet da bi započeli posao, nemojte instinktivno reagovatri negativno i tražiti da se na silu vrate u učionice i studentske amfiteatre. Možda bi, samo možda, ako imaju pravu ideju i tržište da je podrže, mogli da uspeju na način na koji povratak u školu nikada ne bi mogao pružiti. Mogli biste razmisliti o tome da uzmete fakultetski fond koji ste pravili i preusmerite i investirate u njihov posao.

Drugim rečima, možda su upravo našli svoj put do podizanja plafona svojih potencijalnih zarada na potpuno novi, mnogo viši nivo.

Izvor: Investitor

Foto: Pixabay