Saveti Ranka RAJOVIĆA roditeljima: Kako da deca najbolje iskoriste IZOLACIJU

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: YT/RTS/Screenshot

„Deci će ovaj period ostati u jako lepoj uspomeni, jer ovo je prvi put da provodimo puno vremena svi zajedno“, kaže dr Ranko Rajović, lekar i autor NTC programa.

S obzirom na novonastalu situaciju zbog epidemije koronavirusa, za roditelje je veoma važno da, kada je u pitanju izolacija dece, obrate pažnju na tri velika problema, a to su, ističe Rajović: smanjena mogućnost kretanja, strah i agresivnost koja se javlja kada su dugo u zatvorenom prostoru. Kako bi te probleme prevazišli i kako bi što lakše pregurali period izolacije, doktor je roditeljima uputio savete, ističući da ćemo tokom ovog perioda dosta naučiti o roditeljstu. Evo šta kaže:

Napravite raspored

„Nije isto raditi s detetom od pet ili četiri godine ili decom koja su starija. Najgore rešenje je da im damo videoigrice, lap-topove, evo vam dva-tri sata, to ne ide tako. Mora se napraviti raspored“, kaže dr Rajović i preporučuje dnevnu rutinu: priprema obroka, ispunjavanje obaveza, za starije online škola, dok mlađa deca mogu gledati zanimljive emisije o životinjama. Istovremeno je važno i slobodno vreme, sat ili sat i po, možda i dva, kada će raditi šta žele.

Strah i pravila

Ono što je važno, a vezano za epidemiju koronavirusa, jeste to da im ponavljamo kako nije opasan za malu decu. Deca su, kaže,  uplašena i moramo im reći za virus, da je to koronavirus, da je ozbiljan, ali da ne brinu, da nije opasno ako se pridržavamo pravila. A kada su u pitanju pravila najbolje je, savetuje, objasniti ih kroz igru jer će ih deca na taj način najbolje prihvatiti.

Kada je reč o strahovima i osećanjima, savetuje crtanje, jer deca kroz crteže često pokazuju kako se osećaju. Takođe, deca svoja osećanja izražavaju i kroz plač, stoga, naglašava, deca treba da plaču, pustite ih da plaču, jer deca doživljavaju strah drugačije nego mi. Nemojte ih sabotirati u tome.

Agresivnost

Kao veliki problem koji se javlja u izolaciji Rajović ističe agresivnost koja se kod dece javlja kada su dugo zatvorena. Ona imaju ogromnu energiju jer je najveća energija koja je ljudima biološki data, od treće do sedme, do 12. godine i stoga se moraju kretati. Kao rešenje za one koji nemaju dvorište i zatvoreni su u stanu, predlaže da improvizujete poligone, odnosno osmislite igrice koje će od dece zahtevati da se kreću od sobe do dnevne sobe, u kuhinju..

U zatvorenom prostoru, pogotovo na duži period, napetost i agresivnost se može pojaviti i kod roditelja. Međutim, oni se moraju suzdržati zbog deteta, jer, pita se doktor Rajović „Šta će deci ostati u sećanju: mama i tata koji se stalno svađaju?“.

Rad od kuće

„Većina nas nije radila od kuće, mi imamo svoje poslove, deca idu u vrtić, idu u školu, gledamo TV. Sad odjednom imamo sve vreme ovog sveta s našom decom! Mislim, koliko god da je ovo strašno što se događa, mislim da su jedini koji će imati korist od toga naša deca. Zato treba to vreme provesti pametno. Naše dete sada prolazi težak period, ali uz našu kreativnost ono to može lepo da proživi“, uverava doktor.

Takmičite se sa decom

„Dete pokušava instiktivno da radi kao roditelji ili bolje. Ne može bolje, ali ako uradi bolje, znate koja je to sreća! To izuzetno gradi njihovo samopouzdanje. To je naš posao, da gradimo i njihovo samopouzdanje. Mi sada imamo baš dobru priliku da puno učinimo za svoje dete. Ali opet ponavljam, moramo biti kreativni“, zaključuje dr.

Ne rešavajte im problem dosade

Ako vidite da je detetu dosadno, dr preporučuje da im ne rešavate vi problem dosade, već da ga pustite malo da se muči, jer dosada je osnova kreativnosti, poručuje Rajović i dodaje „Kada dete ima sto igračaka, ne zna da se igra. Kada ima malo, ono se igra, ono u glavi nadoknadi to što mu nedostaje, i onda se igra“.

Zamka zvana pohvala

Na gubitak samopouzdanja mogu uticati i preterane pohvale, kaže dr Rajović.

„Samopouzdanje je jako važno, da vidimo kada ćemo pohvaliti, kada nećemo, kada ćemo dati neku konstruktivnu kritiku. I roditelji često upadaju u zamku. Previše hvale svoje dete. Uradi nešto, a oni: “bravo, bravo, kako si ti to uradio”. I dete onda misli da je to dobro. Onda opet drugi put – “bravo” – i dete opet misli da je to sve dobro. Šta se onda dogodi? Onda naše dete dođe među drugu decu, shvati da to baš nije tako dobro. I gubi samopouzdanje. Zato je važno ne preterivati u pohvalama. Dete tada stvara lažnu sliku o sebi“, upozorava.

Pustite ih da uče na sopstvenim greškama

“Kako si to uradio, šta si to uradio, to tako ne može!” – ovo je reakcija koju prema dr Rajoviću nikako ne smete imati kada dete u nečemu pogreši i naglašava da se to tek ne sme raditi, jer, kao što i sama izreka kaže “na greškama se uči”.

Sve informacije o koronavirusu možete pronaći u posebnoj rubrici na našem sajtu COVID-19.

Izvor: HRT

Foto: YT/RTS/Screenshot