Gde završava novac namenjen obaveznim robnim rezervama za gorivo?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: pixabay

Terminske cene nafte su danas u Aziji pale, nakon što je prerađivačka aktivnost u Kini pala na najniži nivo za poslednjih šest ipo godina. To ukazuje na slabiju tražnju u zemlji koja je najveći svetski potrošač energenata.

Perspektive slabije tražnje su se pojavile u trenutku kada su prezasićena globalna tržišta već zaplašena očekivanjima povratka iranske nafte na tržišta kroz nekoliko meseci, ukoliko se ispostavi da je zvanični Teheran ispoštovao uslove iz sporazuma o ograničavanju svojih nuklearnih ambicija, prenosi Frans pres.

Američka "laka" nafta za isporuku u oktobru pojeftinila je za 17 centi, na 46,19 dolara, dok je sirova nafta "brent" koju Srbija koristi pojeftinila 22 centa, na 48,86 dolara.

Na pad cena nafte su uticali sve veći izgledi za povratak iranske nafte na tržišta, kao i potencijalni pad tražnje u Kini, nakon što je indeks menadžera nabavke  te zemlje pao na šestogodišnji minimum, izjavio je tržišni strateg singapurske kompanije IG Markets, Bernard Ou.

Naftne kompanije u Srbiji trebalo bi da isprate I ovaj poslednji pad cena  sirove nafte na berzama, što bi u prevodu trebalo da znači da bi gorivo moglo dodatno da pojefti, s tim što niko od njih u Srbiji ne voli dugoročno da prognozira i kaže za koliko bi to pojeftinjenje moglo biti, budući da to vozače najviše interesuje.

Bilo kako bilo, bar prema totemima na pumpama naftnih kompanija u Srbiji većih oscilacija u ceni nema. Cene goriva su gotovo ujednačene, dizel se priobližio benzinu što se ne pamti u praksi.

Računica pokazuje da se na svetskim berzama nafta danas nudi po ceni od  40-50 dolara nižoj za barel nego što je to bilo lane u sito vreme. Analitičari strepe da se ne ponovi situacija od pre 13 godina kada je barel crnog zlata koštao samo 20 dolara.

Praksa pokazuje da vozači u Srbiji ni sa tom cenom od 20 dolara ne bi videli bog zna koliku razliku u ceni na pumpama. Zašto? Zato što su državna zahvatanja u ceni goriva narasla toliko da naftaši hteli ili ne nemaju više prostora za snižavanje cene goriva.

 Akciza je povećana za četiri dinara i uvedena je naknada za obavezne rezerve od 2,6 dinara po svakoj litri goriva. S tim što niko u državi još nije video da je kupljen i jedan jedini litar derivata za ove robne rezerve iako je  Uredba o obaveznim robnim rezervama doneta još pre godinu dana.

Niko ni u Ministarstvu energetike ne želi da mu se ovo pitanje postavlja, jer očigledno da novac završava na nekom drugom mesto, a ne za ono za šta je planirano.

Što se tiče Evrope, najskuplje gorivo prodaje se u Norveškoj, gde litar benzina 95 iznosi 1,71 evro, a litar dizela 1,49 evra, Italija, gde građani litar benzina 95 plaćaju 1,69 evra, a litar dizela 1,50, i Velika Britanija, sa cenom od 1,68 evra za litar benzina 95, i 1,65 evra za litar dizela. 

Najjeftnija nafta u Evropi je u Rusiji, gde litar benzina 95 košta 0,55 evra, a litar dizela 0,53 evra. Posle Rusije najjeftinije gorivo ima Ukrajina, gde se litar benzina 95 prodaje po ceni od 0,89 evra, a litar dizela po 0,85 evra. 

Foto: pixabay