Od otpada – gorivo

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Doncafe

Ljudi u Srbiji čin bacanja smeća uobičajeno obavljaju bez mnogo razmišljanja. Retko ko oseća grižu savesti kada u kantu bace kore od banane, staru majicu i sijalice. Nesavesni pojedinci potencijalne resurse u svojim rukama pretvaraju u obično đubre.

S obzirom na to da primeri korisne i ekološke upotrebe materijala koje uvreženo smatramo neupotrebljivim zauzimaju sve više medijskog prostora, reklo bi se da postajemo informisaniji. Jedan od primera dobre prakse dolazi iz Šimanovaca kod Beograda. Ideja potiče od kompanije Strauss Adriatic, koja je na srpskom tržištu od 2003. godine vlasnik brenda Doncafé i C kafa. Zahvaljujući njoj smo popili nebrojeno mnogo šoljica kafe, izogovarali previše bivših partnera i možda uspešno prorekli i po koju sudbinu.

Šalu na stranu, nakon uživanja u kafi, u šoljici ostaje očigledan otpad – talog. Ali, manje je poznato da se prilikom procesa prerade kafe stvara i plevica. Od Milana Živkovića, Supply Chain direktora Strauss Adriatic-a smo, prilikom obilaska fabrike, dobili objašnjenje šta je plevica, kako nastaje i na koji način se uz pomoć tog  otpada greje.

Milan Živković

No, hajde da krenemo od – početka! U ovom slučaju, on je hiljadama kilometara udaljen od Srbije – i nalazi se u Brazilu, Kolumbiji i Hondurasu, gde se Strauss kafa uzgaja. „Plod kafe izgleda kao šipurak. U njegovoj unutrašnjosti su dve koštice koje se prerađuju da bi se napravio napitak“, istakao je sagovornik na početku našeg neobičnog putovanja od Južne i Srednje Amerike do Šimanovaca, a mi smo već zamislili nepregledne plantaže i vredne radnike u raznobojnoj odeći kako beru kafene bobice.

U najveću hrvatsku luku Rijeku iz zemlje porekla stižu kontejneri od 21 tone sirove kafe u rinfuzi zato što je to najpraktičnija opcija za transport. „Kada bi se pakovala u jutane džakove, u jedan kontejner bi stalo tek 19 tona – dakle, dve tone manje. To znači da, dopremanjem većih količina u jednom kontejneru, na svaki deseti kontejner dobijamo besplatan prevoz“, razjasnio je Milan, dodavši da se time, pored novčanih troškova kompanije, smanjuju i emisije štetnih gasova koje ispuštaju teretni brodovi u toku plovidbe s jednog na drugi kraj sveta.

Pre nego što konačno stigne u Strauss Adriatic fabriku, kafa ima još jednu usputnu stanicu. Prema Milanovim rečima, roba se pod carinskim nadzorom uvrećava u Sremskoj Mitrovici.

Sledi još jedna vožnja, a potom skladištenje i prženje!

„Kada sirovo zrno kafe pržite u dobošu na temperaturi od 200-250 stepeni, njegov volumen poraste za oko 40 odsto. Tada se, strujanjem toplog vazduha, od njega odlepi srebrna opna, odnosno plevica”, otkrio je Supply Chain direktor u Strauss Adriatic-u.

Do 2012. godine, konačna destinacija kafene plevice iz Doncafé fabrike bila je lokalna deponija da bi, posle inovativnog izuma radnika i investicije od 90 hiljada evra, ona svoj život okončavala u peći.

Mešanjem plevice sa vodom, kao vezivnim sredstvom, i briketiranjem se dobija energent ukupne toplotne moći 14 GJ/t. Iako je to manje nego kod drvenog briketa ili fosilnih goriva, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da je korišćenjem biomase, kako je Milan istakao, Strauss Adriatic 100 tona komunalnog otpada, umesto da ga baci, sagoreo.

Svake godine, procesom prerade sirove kafe, Doncafé-u preostane oko 140 tona kafene plevice koja se potom briketira. Zahvaljujući korišćenju kafene plevice za grejanje, smanjili su emisiju ugljen dioksida u atmosferu za 9 do 10%, ali je smanjena i potrošnja fosilnih goriva.  Projekat je razvijen u saradnji sa Mašinskim fakultetom, a povraćaj ulaganja desio se za svega godinu i po. Kompanija je za svoje potrebe napravila hibridni kotao, koji u nedostatku kafenih briketa sagoreva i drvene.


Vodimo računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, sve u skladu sa visokim standardima Strauss Grupe čiji smo deo. Trenutno smo u fazi izvođenja projekta za sakupljanje kišnice koja će se koristiti za zalivanje zelenih površina u okviru fabrike. Takođe, u razmatranju smo projekta za instalaciju fotonaponskih solarnih panela.”

Doncafé održivo poslovanje bazira na viskoim standardima Strauss Grupe čiji su deo. Naredni projekat koji je u planu je sakupljanje kišnice koja će se koristiti za zalivanje zelenih površina u okviru fabrike. Takođe, razmatraju i instalaciju fotonaponskih solarnih panela. Neposredni učesnici ove, svojevrsne, energetske transformacije Doncafé-a smo i svi mi koji smo u dodiru s njom u supermarketima i kafićima.

Od male porodične mlekare – jedan od tržišnih lidera

Strauss Adriatic je deo Strauss Grupe koju su tridesetih godina prošlog veka u Izraelu osnovali Ričard i Hilda Štraus. Nekada mala porodična mlekara je danas jedan od vodećih proizvođača na globalnom tržištu hrane i pića.

Pod okriljem Strauss Grupe posluje više od 16 robnih marki u 10 različitih zemalja.

Korisna upotreba taloga kafe 

Uprkos tome što kao pojedinci nemamo neophodne kapacitete da od plevice pravimo brikete za grejanje, postoji drugi otpad koji je  rezultat svakodnevnog rituala uživanja u kafi, a koji bismo itekako mogli da preobratimo u praktične tvorevine.

Jaka turska kafa koja vam daje energiju služila bi i vašim biljkama, a da vi ne budete uskraćeni ni za gutljaj. Ukoliko talog umešate u baštensku zemlju, on će pospešiti rast cveća. Pored toga, zaštitiće ga od štetočina kao što su mravi i puževi s kućicom i golaći.

Nanošenjem ostataka kafe sa dna šoljice na krpu, dobijate prirodni abraziv za čišćenje i tako štedite novac koje biste inače potrošili na sredstva za ribanje.

Ako vam prija miris ovog napitka, zašto od kafenog taloga ne biste napravili domaće sveće? U metalnoj posudi postavljenoj u šerpu napunjenu vodom najpre otopite vosak. Na dno papirne čaše, u koji ste prethodno postavili fitilj, pospite suv talog, a preko njega pažljivo sipajte otopljeni vosak. Kada on, nakon otprilike 20 minuta, očvrsne, isecite papirnu čašu i oslobodite svoju sveću. Sve što je ostalo da uradite je da je smestite u lep svećnjak, upalite i uživate u opojnom mirisu kafe.

 

Izvor: Pripremila: Jelena Kozbašić

Foto: Doncafe