Poverenje, odgovornost i emocija

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Nebojša Babić

Piše: Stefan Despotović, direktor Departmana za eksterne komunikacije, kompanija NIS

Verovatno i vi često razmišljate kuda će nas odvesti nove tehnologije. I kako će digitalizacija izmeniti posao svih nas koji se bavimo komunikacijama. Neću vam otkriti nikakvu tajnu ako kažem da se rad u komunikacijama odavno izmenio i da se svakog dana menja. Niti ću pisati o tome kako je današnji svet u kojem radimo drastično drugačiji od onoga od pre svega pet godina. Već viđeno. I dosadno. Ali možemo se podsetiti fundamenata, vodilja i postulata u našem poslu, koji će ostati (ili bi barem trebalo da ostanu) u našoj profesiji, ma koliko daleko u budućnost gledali. Odnosno, bar dok mi kontrolišemo tehnologiju.

Ali da krenemo redom. Ovaj put ne novinarski – da u lidu poentiramo na samom početku, već školski – da izvedemo zaključak na kraju.

Najpre, PR u jednom ogromnom sistemu, kakav je NIS, uključuje mnogo toga. U kompaniji se svakog trenutka odvija na hiljade poslovnih procesa u veoma kompleksnim uslovima koje diktiraju istraživanje i proizvodnja nafte i gasa, njihova prerada u rafineriji, prodaja na benzinskim stanicama, snabdevanje brodova i aviona, proizvodnja i prodaja električne energije. NIS je jedan od najvećih poslodavaca u našoj zemlji i lider među socijalnim investitorima. Pravo bogatstvo tema za komunikaciju! A iza svega, zapravo, stoje konkretni ljudi. Prethodna rečenica liči na floskulu, zar ne? Liči, ali verujte mi da postoji poenta. Zaposleni su energija koja pokreće kompaniju. Tu su potrošači, koji sa pravom očekuju stalno unapređenje proizvoda i usluga, zatim naše komšije i sugrađani u svakoj lokalnoj sredini gde kompanija radi. Novinari koji izveštavaju o našem radu naši su prijatelji koji marljivo i znalački obavljaju svoj posao.

A tamo gde su ljudi i međuljudski odnosi, tu je i suština našeg posla. Tu su odnosi poverenja, odgovornosti za izgovorenu reč i – emocije. Zato, pre nego što počnemo da komuniciramo, dok komuniciramo i nakon komuniciranja, svoj posao moramo da oblikujmo kroz prizmu ova tri postulata. Bez obzira na to da li je reč o promociji nove usluge, proizvoda, nove investicije ili CSR projekta. A naročito ako je reč o kriznim situacijama. U trenucima kada se za sekund može izgubiti nešto što je godinama građeno ‒ više nego ikada je važno negovati poverenje u komunikaciji. Graditi iskrene i korektne odnose. Zatim, imperativ je maksimalno odgovorno stajati iza svakog postupka i svake svoje reči. To je ono što izdvaja ozbiljne od neozbiljnih, pouzdane partnere od nepouzdanih. I kao što smo rekli, od emocija se ne može, ali i ne treba bežati. Od emocije zavisi da li ćemo nešto prodati, kupiti, na kraju krajeva, i da li ćemo nekome poverovati. Jednostavna potka, ali tako važna i neprolazna.

Baš velika mudrost, reklo bi se na kraju. Izmišljanje tople vode. Da, tako je, papir trpi sve. Ali setite se svake izazovne PR situacije i koliko je korisno u svakoj toj prilici imati na umu ova tri principa. Samo jednom se može napraviti kompromis sa njima. A šta ćemo onda sledeći put? Komunicirajmo, stoga, uvek odgovorno, sa iskrenom emocijom i ulažimo u iskreno poverenje sa svojim stejkholderima. Samo takva komunikacija je dugoročno uspešna. A komunikacija je sve, zar ne?

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Nebojša Babić