Dve dame na čelu marketinga i inovacija Atlantic Štarka

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Atlantic Grupa

Iz dosadašnjeg iskustva poslovanja na regionalnim i internacionalnim tržištima, Atlantic Grupa je podstaknuta da razmišlja u novom smeru i tako je u 2020. godinu ušla organizaciono i strateški jača, sa idejom da inspiriše kreativnost i inovacije i svojim brendovima otvori nove perspektive. Na čelu tog zadatka u Atlantic Štarku upravo su dve dame: Nataša Šarčević, direktorka marketinga i inovacija – slani program i barovi, i Snežana Teodorović, direktorka marketinga i inovacija – slatki program, sa kojima smo razgovarali upravo o tome koliko je ženama danas teško ili lako da budu deo menadžerskog tima kompanije.

 Bez kompromisa

Nataša Šarčević, direktor marketinga i inovacija, slani program i barovi

Nataša Šarčević je u Atlantic Grupi nešto više od godinu dana. Ona za BIZLife magazin kaže da je to bila logična odluka.

„U Atlantic Štark sam došla na poziciju direktora razvoja. Atlantic je kompanija koja svoje planove zasniva na inovacijama i praćenju novih trendova, kao i na kreativnosti svog menadžmenta, pa samim tim i njihovih timova. Spajanjem marketinga i razvoja otišli smo korak dalje i zaokružili proces razvoja proizvoda od idejne postavke do implementacije na tržištu. Ovo je sjajna i veoma retka opcija unutar kompanija koje posluju u našem okruženju, a mi smo na taj način unapredili fleksibilnost i ubrzali generisanje tržišnih i tehnoloških ideja, na kojima, u okviru jednog tima, zajedno radimo od početka do kraja”, kaže Nataša.

Kako se danas probiti na tržištu?

Mislim da je najveći izazov da dovoljno brzo i originalno odgovorimo na potrebe potrošača za koje oni još nisu ni svesni da ih imaju. Danas svega ima previše i sve se jako brzo menja, tako da naš posao postaje sve komplikovaniji i izazovniji. Stalnim inoviranjem portfolija trudimo se da prvi ispratimo trendove i privučemo nove potrošače, ali izazov je to postići po prihvatljivoj ceni. Naša konkurencija je veoma raznovrsna – čine je veliki multinacionalni igrači, jake domaće i regionalne kompanije, ali nekada su najinspirativniji i mnogobrojni mali igrači, koji su najhrabriji u oblasti inovacija. U tom izobilju ponude, potrošači su, logično, sve zahtevniji, tako da ključ uspeha leži upravo u konstantnoj samokritičnosti i unapređivanju.

Da li je danas ženama lakše da nađu svoj put u korporativnom svetu u odnosu na period od pre 10-15 godina, kada ste vi počinjali?

Mislim da je u današnje vreme, rekla bih, sve mnogo kompleksnije. Ima više mogućnosti i izbora, kako za dobre, tako i za loše odluke, u pogledu opredeljivanja i za zaposlene i za kompanije. U konkurenciji kvalitetnih pojedinaca, žena i muškaraca – jer tu ne pravim razliku – samo oni koji zaista vrede i veruju u sebe mogu da uspeju. Još ako radite u kompaniji čije se vrednosti poklapaju sa nekim vašim opredeljenjima, onda je to pun pogodak, a u Atlanticu ističemo poštovanje različitosti po svim osnovama i jednake mogućnosti.

Vi ste u svojoj karijeri radili marketing u brojnim kompanijama. Da li je taj posao u načelu isti ili se razlikuje od kompanije do kompanije?

Izazovi su isti, a svaka kompanija ima neki svoj način kako se bori sa njima i kako ih prevazilazi. Velike internacionalne kompanije imaju prilično strogo organizovane i uređene sisteme, što je sjajno, ali meni nije prijalo takvo okruženje, jer jednostavno blokira kreativnost i mogućnost da se kao pojedinac iskažeš i pokažeš svoje kvalitete, da ostaviš neki trag.

Fruvita je veoma interesantna lokalna priča sa inspirativnim proizvodima i mnogo mogućnosti, ali u vreme kada sam ja radila tamo nije imala dovoljno snage da mi omogući da implementiram neke svoje ideje i nastavim da se nadograđujem u poslu. U Atlanticu bih rekla da se organizacija, kreativnost i mogućnosti nadopunjuju u pravoj meri. Atlantic bazično ima snagu svojih sjajnih brendova, ali i potencijal i strategiju da se oni dalje razvijaju u budućnosti. Za mene je neverovatan izazov da napravim dobre rezultate na koje ćemo biti ponosni.

Da li ste nekada u karijeri poželeli da odete iz zemlje i radite u inostranstvu?

Naravno da jesam. Verujem da smo svi u nekom momentu razmišljali o tome, nekad intenzivnije, nekad malo manje. Ja sam neko ko je imao sreću da u svojoj zemlji radi poslove koji su mogli potpuno da zadovolje moja profesionalna očekivanja i ispunjavali neke moje kriterijume rasta i napredovanja u karijeri. Dakle, to su bile kvalitetne kompanije, ako mogu tako da kažem, i nadam se da će tako ostati i u budućnosti.

Šta je važnije za uspešnu poslovnu karijeru: talenat ili rad?

I jedno i drugo, a najviše posvećenost. Prednost je imati talenat, ali to sigurno nije dovoljno. Potrebno je jako puno rada, ponekad i odricanja, ali najvažnije od svega jeste graditi i imati dobar tim i međusobno poverenje. Meni je to jako bitno, jer nijedna ideja ne može da se razvije sa pojedincem, ma koliko genijalna ona bila.

Da li imate savet za ženu koja sada ulazi u poslovne vode i gleda da se u tim vodama pokaže i napravi određeni uspeh?

Da ne pravi kompromise i da se uvek bori za svoje ideje. Da uvek ima dobru argumentaciju, da se uvek dobro pripremi i da ne odustaje. Kada napraviš ustupak, uglavnom se kasnije kaješ zbog toga.

 Biznis menja žene

Snežana Teodorović, direktor marketinga i inovacija, slatki program

Kada smo pitali Snežanu Teodorović šta bi ona savetovala mladu ženu koja tek započinje svoju karijeru, ona je odgovorila: „Da ima viziju svoje karijere, odnosno da zna šta želi, a pre svega je najbitnije da zna šta nikako ne želi.”

„Ako se odluči za korporaciju, da bude spremna na jedan ozbiljan, posvećen i predan rad. Treba da bude strpljiva i uvek spremna da iskoristi priliku, koja će sigurno doći. U korporacijama uspeh ne dolazi preko noći. Danas novim generacijama nedostaje strpljenje. Mislim da je potrebno vreme da se ljudi razumeju, shvate i onda zajedno ostvare neke rezultate. Treba prvo upoznati kompaniju, svoje mogućnosti i raditi na svom razvoju”, dodala je.

Da li ste vi nekad poželeli da odete iz zemlje, s obzirom na to da se poslednjih decenija stalno priča o takozvanom odlivu mozgova?

Da, ova tema je aktuelna još od devedesetih. Ja sam imala konkretnu priliku pre nekoliko godina i to je bila jako dobra ponuda za poziciju u okviru Atlantica koja nije u Srbiji. Nisam otišla. Razlog je bio što u tom momentu ne bih mogla da uskladim svoj poslovni i privatni život, što nisam mogla da prihvatim, jer smatram da je ta ravnoteža veoma važna, a u Atlantic grupi se to poštuje.

Da li je danas ženama lakše ili teže da se popnu na hijerarhijskoj lestvici u kompanijama?

Ja volim da radim sa ženama i u mom timu ih ima puno. Svetska istraživanja ukazuju na to da žene imaju bolju emotivnu inteligenciju i da „ženske” menadžerske veštine, kao što su lakše građenje poverenja, deljenje odgovornosti, mentorstvo, fleksibilniji i kreativniji pristup u rešavanju problema, brzo razmišljanje, tzv. multitasking, doprinose efikasnom i efektivnom razvoju poslovanja.

Mislim da se muškarci lakše penju na hijerarhijskoj lestvici zato što su jako usredsređeni na ostvarenje ciljeva, poštovanje pravila i ispunjenje zadatog. Fokusirani su na pobedu i imaju veću spremnost da preuzmu rizik. Žene ponekad sputava prevelika saosećajnost i pokazivanje emocija. Ali svedoci smo sve većeg broja žena na menadžerskim pozicijama. U Atlantic Grupi od 5500 zaposlenih – 52 odsto čine žene, dok u menadžmentu čine i 53 odsto, uz korporativnu kulturu koja doprinosi unapređenju ravnopravnosti na svim nivoima.

Koja je, po vašem mišljenju, generalna razlika između muškaraca i žena kada je posao u pitanju?

Negde sam pročitala da žene posao posmatraju kroz „krugove”, a muškarci kroz „piramidu”. Muškarci poslovno okruženje doživljavaju kao hijerarhiju u kojoj postoje jasno definisana zaduženja i njihov cilj je da prošire svoju „teritoriju”. Sa druge strane, žene poslovni svet posmatraju kao koncentrične krugove zaposlenih i učiniće da se svačiji glas čuje, bez obzira na poziciju i iskustvo, kako bi se ostvario viši, zajednički cilj. Žene većinom uspeh doživljavaju kao rezultat i dostignuće celokupnog tima, što i naglašavaju. Kada pak planirani uspeh izostane, žene preispituju sebe, svoj rad i svoje veštine. Rekla bih da je to zato što imamo više empatije i možemo lakše da se stavimo u „tuđe cipele” i to je ta ženska strana u biznisu.

Međutim, na kraju, mislim da biznis ipak pomalo menja žene, iako u osnovi imaju veći potencijal da prihvate ispravne liderske strategije od muškaraca. U nastojanju da se izjednače sa njima, umesto na svoje prednosti, žene se, nažalost, ponekad fokusiraju na usvajanje „muških” osobina liderstva, ako tako mogu da kažem. A onda kada poprimimo taj njihov deo poslovne agresivnosti, postajemo, kako oni kažu, „teške žene”. Šalu na stranu, ono što je važno jeste prepoznati lični doprinos i različitost svakog od nas i zato je širok spektar mogućnosti i ličnog izbora osnov Atlanticovog pristupa za sve zaposlene.

U vašoj kompaniji došlo je do određenih strateških promena u sektoru u kojem vi radite. Koliko je to vama promenilo način rada?

Naša strateška odluka je jačanje inovacija, tako da je došlo i do odluke da integrišemo razvoj i marketing, pa je organizaciono sve podeljeno u dva stuba – jedan je „slatki deo”, koji ja vodim, a drugi je „slani”, koji vodi Nataša. Kao direktorke marketinga i razvoja, sada radimo i sa tehnolozima, koji razvijaju i unapređuju proizvode. Uz njih sam mnogo naučila, pa se trenutno osećam kao da završavam Tehnološki fakultet (smeh).

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Atlantic Grupa