Kako je vlasnik restorana izigrao dostavu i ZARADIO naručujući SOPSTVENE pice

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Vlasnici restorana obično ne zarađuju naručujući hranu iz svojih restorana. Međutim, vlasnik jedne picerije zaradio je stotine dolara radeći upravo to.

U objavi koja je privukla veliku pažnju izvršni direktor za finansijske usluge i digitalne medije Ranjan Roj je otkrio da su on i njegov prijatelj prošle godine saznali za jednu neobičnu situaciju koja im je omogućila da profitiraju naručujući picu upravo iz restorana njegovog prijatelja.

Naime, Rojev prijatelj, čije ime nije otkrio, pozvao ga je da ga pita da li je okada čuo za Doordash. U njegove restorane javljali su se kupci koji su prijavljivali probleme u vezi sa narudžbinama, međutim, njegovi restorani uopšte nisu nudili dostavu, ni neposrednu ni posrednu.

Tada je shvatio da je Doordash, kompanija za onlajn naručivanje i dostavu hrane, uvrstila njegov restoran u listu restorana bez njegovog pristanka ili znanja i primao porudžbine za dostavu.


Takođe je primetio da je Doordash naplaćivao 16 dolara za pice koje koštaju 24 dolara na meniju restorana.

Ovde je Roj video šansu. Ako je Doordash naplatio 16 dolara, a restoranu platio 24 dolara, zar restoran ne bi mogao da zarađuje naručivanjem od sebe?

“Moj prijatelj je, kao vlasnik malog preduzeća, insistirao da kompanija koja vredi milijarde ne može da napravi ovakvu grešku. Dok sam ja tvrdio da je sa kompanijama kao što je Doordash upravo suprotno. Tako da smo odlučili da testiramo moju teoriju“, rekao je Roj.

Prvo su preko Doordasha naručili 10 pica i to ih je koštalo 160 dolara.

“Tada je Doordash-ov kol centar nazvao restoran i poručio tih 10 pica. Vozač Doordash-a se pojavio sa kreditnom karticom i platio 240 dolara za pice”, napisao je Roj u postu. Pošto je pravljenje svake pice u restoranu koštalo oko sedam dolara, zaradio je samo 10 dolara od porudžbine.

Tada su Roj i njegov prijatelj odlučili da vide koliko daleko mogu otići u ovoj igri. Opet su naručili 10 pica, ovog puta samo testo bez preliva. S ovim novim smanjenjem troškova za restoran, Rojev prijatelj je zaradio 75 dolara.

Roj i njegov prijatelj ponavljali su ovaj eksperiment nekoliko puta tokom narednih nekoliko nedelja, očekujući da će Doordash u nekom trenutku shvatiti o čemu se radi ili bar uočiti neki problem, međutim to se nikada nije dogodilo.


Kasnije su saznali da je ova očigledna neefikasnost u Doordash-ovom sistemu bila deo reklamnog „testa potražnje“ koji se odnosi na ne-partnerstvo.

U testovima potražnje, Doordash uzima podatke o restoranu, kreira spisak za restoran na njegovoj platformi bez znanja restorana i počinje da ispunjava naloge za isporuku za njega bez naplaćivanja provizije. Na kraju testa, Doordash vlasniku restorana prezentuje podatke i voila! Restoran je privučen potencijalom ovakve prodaje i prijavljuje se za Doordash-ove usluge.

Doordash-ov test potražnje u ovom slučaju nije sasvim uspeo. A Roj je naglasio da je njegov eksperiment uspeo samo zato što Doordash nije uzimao proviziju za naridžbine i pogrešno je naveo cenu pice na svom sajtu. Za bilo kojeg drugog vlasnika restorana koji želi da izigra sistem isporuke treće strane, Rojeva strategija najverovatnije ne bi imala uspeha.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay