“Ljudi će slaviti nove tipove heroja, više nego Kim i Kloi Kardašijan”

Marian_Salzman_portrait_60
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: PMI

„Moramo da razmišljamo o delima – ne rečima, o ljudima – ne profitu, o viziji – ne o ličnom interesu. Sve ove stvari su od presudnog značaja. Ne postoje bolja vremena od ovih da istupimo i kažemo: ’Ovako mi pomažemo’, i to ne da bismo se time hvalili, već da bi naši zaposleni i njihovi prijatelji i porodica znali da kompanija razume kroz šta svet prolazi. Šta čekamo da budemo ljubazniji, nežniji, da sarađujemo, budemo empatični i da pomognemo?”

Ovo su reči Marijan Salzman, jedne od najuspešnijih žena u svetu marketinga. Ona je višestruko nagrađivan PR stručnjak, feministička ikona i aktivistkinja, javna govornica za čija se predavanja traži stolica više. Jedna je od najpoznatijih „trendspoterki” u svetu i žena kojoj se pripisuje da je prva u javnosti etablirala izraz „metroseksualac”. Autorka je i koautorka čak 17 knjiga, a sada radi u kompaniji Philip Morris International (PMI) kao viša potpredsednica globalnih komunikacija.

Marijan Salzman nas je u intervjuu koji je dala za BIZLife provela kroz svoje misli o krizi koju je izazvala epidemija koronavirusa i onome što naziva „čudni dani za komunikatore i svet”.

„Ova pandemija nas je sve iznenadila. Neću reći da nas je potpuno iznenadila, jer sam ja, pre nekih 15 godina, kada se pojavio SARS, već pisala o potencijalnoj pandemiji. Ali nikada nismo zaista očekivali da će to biti nešto što će nas sve dotaći, uvek smo mislili da će to biti nešto što će se nekome drugom dogoditi”, kaže Marijan Salzman i ističe da sada postoji život pre korone i život posle korone, koji tek treba da nastupi, jer se kovid 19 još uvek nije završio.

Ko bi rekao da društvena distanca može biti toliko društvena

 Marijan Salzman kaže da postoje određeni znakovi koji nam pokazuju da bi nam životi u budućnosti mogli biti čak i bolji, ali da moramo da ostanemo privrženi osećaju zajedništva, koji smo tokom epidemije razvili.

„Imam prijateljicu iz Londona koja je malo mlađa od većine svojih komšija i ona na svaka tri dana nabavlja veliku količinu namirnica za svoje komšije koje ne mogu da napuste svoje domove. Vidimo sve veću podršku za slabo plaćene radnike koji obavljaju poslove koje smatramo ključnim. Za učitelje, lekare, medicinske radnike, pomoćne radnike u bolnici… Shvatamo koliko naporno rade, a koliko su slabo plaćeni. Takođe, i od brendova i kompanija tražimo nešto više. Nije više dovoljno da brendovi pokušaju nešto da vam prodaju, već treba da istupe, budu relevantni i da doprinesu”, ističe Marijan Salzman.

Izraz „socijalna distanca” pokazao se izrazito socijalnim, dok je virtualno, kaže, postalo vitalno. „Ko je od nas znao da društveno distanciranje može biti toliko društveno? Koliko vas je proslavilo Uskrs, Pesah ili Ramazan sa porodicom posredstvom računara? Možda nije savršeno, ali je ipak dobro za dušu. Internet je sada naše radno mesto, naša škola, naš terapeut, lekarska ordinacija, naš izvor zabave. Dobra dela više nisu tako slučajna i ne iznenađuju. Vidimo komšije kako se udružuju. Sada je postalo popularno čestitanje rođendana iz automobila. Zajednice se okupljaju oko lokalnih preduzeća, trude se da kupuju domaće proizvode, da podrže lokalnog preduzetnika, vlasnika malog preduzeća. Korporacije se udružuju da podrže radnike i da im zaista olakšaju izolaciju. Na društvenim mrežama slavne ličnosti pokazuju svoje talente, humor i podršku iz svojih dnevnih soba. I mislim da vidimo humanizaciju mnogih slavnih ličnosti kao posledicu čitavog haosa oko pandemije”, primećuje ona i ističe da to očekujemo i od kompanija – manje priče, a više dela:

„Od kompanija očekujemo da istupe i pomognu. Naročito na početku epidemije, mnogi marketari su bili primorani da popune prazninu u komunikaciji, imali su ideju da bi trebalo da razgovaraju, ali nisu znali šta bi trebalo da rade. Želimo kompanije u koje verujemo. Želimo da vidimo da kompanije brinu za svoje zaposlene, za klijente i za zajednicu. Želimo da pokažu da im je stalo da ih zaštite – kako od pandemije, tako i od ekonomskog pada. Ova pandemija je zaista izazvala ekonomski cunami. Marketari moraju da razmišljaju o kreativnim i ličnim načinima da daju svoj doprinos. Bilo da će podržati kompanije koje su u problemima ili nezaposlene, ili da će se truditi da podignu raspoloženje ljudi i da im daju nadu, da pomognu onima kojima je pomoć potrebna.”

Kako je PMI pomogao

 Brendovima je poručila da zaštite i podrže zaposlene i kupce, a iz perspektive svoje kompanije rekla je da traže partnere koji na prvo mesto stavljaju ljude, sprovode mere, omogućavaju rad na daljinu i podstiču poštovanje socijalne distance.

„Morate da usmerite resurse onima koji mogu da pomognu. U slučaju pandemije neophodni su nam lekovi i vakcina i treba pomoći kompanijama koje ih razvijaju, što je veoma skupo. Moramo biti zahvalni svima koji pomažu, a kroz krizu ćemo proći brže i bezbolnije, sa što manje ljudskih žrtava i finansijskih gubitaka ako najveće organizacije pomognu i preuzmu deo tereta. To je nešto čemu mi u Philip Morrisu posebno dajemo na važnosti”, kaže Marijan.

„Donirali smo 30 miliona dolara, ali i više od toga, za banke hrane preko ljudi koji su se nalazili na prvoj liniji odbrane, gde god je bilo potrebno. Pomagali smo na bilo koji način tamo gde su zajednice od nas tražile da istupimo i pomognemo. I mislim da smo zadržavanjem 77.000 zaposlenih i čuvanjem svih radnih mesta zaista doprineli lokalnim ekonomijama. Stvarno smo bili otvoreni za deljenje i ustupanje svih naših raspoloživih resursa. Dakle, ako ste lokalna uprava i potreban vam je kancelarijski prostor za krizni tim, možete doći i iskoristiti naš prostor, naše obezbeđenje i koristiti našu tehnologiju. Mislim da smo zaista istupili i rekli: ’Kako možemo da pomognemo? Kako želite da pomognemo?’ Dakle, na nekim mestima pomogli smo doniranjem novca za banku hrane. Na drugim mestima bili su potrebni respiratori ”, dodala je.

 Liderstvo u vreme pandemije

 Viša potpredsednica globalnih komunikacija PMI kaže da se zaposleni u kompaniji u kojoj radi od samog početka aktivno bore protiv koronavirusa, uključujući inicijative u više od 60 zemalja u kojima zaposleni žive i rade. Ističe da su, osim poštovanja preporuka vlada, u PMI uspostavili set vodećih principa kako bi osigurali da njihovi zaposleni znaju da imaju sigurnost posla i punu platu.

„Važno nam je da naši zaposleni budu mirni i da znaju da će, bez obzira na sve loše stvari koje se događaju, njihove porodice biti zaštićene. Naše inicijative u zajednici su uključivale i novčane donacije i volonterizam. Mi koristimo naše fabrike i laboratorije za proizvodnju sredstava za dezinfekciju ruku ili za isporuku osnovnih namirnica onima kojima je pomoć potrebna. Nabavljali smo i donirali opremu poput respiratora ili zaštitnih maski”, naglasila je Marijan.

Ona je istakla i da su žene lideri u svetu uradile odličan posao kako bi se ljudi bolje osećali i da se pojavio emocionalno svesniji stil liderstva: „Mislim da verovatno niko u ovoj krizi nije uradio bolje svoj posao od premijerke Novog Zelanda. Pojavio se neki više ženski ili barem emocionalno svesniji stil liderstva, gde priznajete da ste zabrinuti, ali nakon toga kažete ljudima: ’Evo šta treba da uradite, a ja ću biti tu da isto to uradim sa vama.’ Takođe, mislim da su lideri morali da postanu odlučniji. Postoje situacije kada ne možete da donesete odluku na osnovu potpune informacije, već morate da verujete svojim instinktima. Ali morate da sakupite sve dokaze i naučno potkovane činjenice na osnovu kojih ćete doneti svoju odluku.”

Marijan je sa nama podelila i kako se velika kompanija, kao što je PMI, suočila sa izazovima koje je epidemija donela, kao i šta je, prema njenom mišljenju, bila najveća lekcija, a šta najveća greška tokom višemesečnog rada od kuće.

„PMI je, verovatno, napravio za pet dana digitalni napredak od pet godina. Gde smo bili 5. marta u odnosu na 12. mart – to je bila sasvim drugačija kompanija. Svi su bili naoružani opremom. Svi su bili kod kuće. Izgledalo je kao da smo otvorili 45.000 novih kancelarija. Nedavno smo sproveli istraživanje na stotinama ljudi koji rade u globalnim komunikacijama. Njih 75 odsto reklo je da ne želi da se vrati na nekadašnji način rada. Otprilike polovina njih želi i u budućnosti da radi od kuće, a druga polovina bi se radije vratila u kancelariju kako bi videla prijatelje, prisustvovala sastancima, ali ne želi da bude vezana vremenom. Ne žele da se pojave kada sunce izlazi i da odlaze sa posla kad sunce zađe. Ne žele da idu na posao iz nepotrebnog razloga. Rekla bih da je to najveća lekcija. Pogrešili smo što nismo sasvim prepoznali da i mame i tate rade od kuće, ponekad u malom prostoru, a ponekad i da su deca usmerena na školu. Nismo prepoznali koliko vremena su roditelji morali da provedu učeći sa decom na daljinu. I mislim da, ako bismo se ponovo pozabavili ovim, pitali bismo ljude u koje vreme planiraju da rade, kada bi im najviše odgovaralo i pokušali bismo tome da se prilagodimo. Takođe, mislim da smo imali previše sastanaka.”

Predikcija budućnosti

Kada je reč o trendovima u nastajanju, Marijan Salzman je učenje na daljinu izdvojila kao onaj za koji smatra da će da ostane sa nama i kada virus prođe i iznela mišljenje da ćemo u budućnosti biti suočeni sa dosta društvenih promena.

„Mislim da će učenje na daljinu da ostane sa nama i kada virus prođe. Sada se može čuti dosta loših stvari o učenju na daljinu. Ali realnost je da ste mogli biti u Sarajevu i da iste večeri prisustvujete predavanju na Univerzitetu Harvard. Zato mislim da će učenje na daljinu napredovati i da neće nestati. Takođe, mislim da će e-trgovina ostati i nastaviti da napreduje. Mislim da su promene koje su se dogodile od marta do sada jednake onome na šta bismo čekali od pet do deset godina u normalnim okolnostima”, rekla je.

„Mislim da ćemo videti ljude koji slave nove tipove heroja. Novi heroji biće medicinske sestre i lekari, više nego Kim i Kloi Kardašijan. Biće malo manje interesovanja za poznate ličnosti, pogotovo za one koje u vremenu krize nisu napravile razliku. Mislim da će ljudi biti više polarizovani kada je reč o stvarima koje im se sviđaju i da će im biti mnogo lojalniji. Možda će ovo zvučati ludo, ali mislim da će proizvođači automobila imati koristi nakon epidemije. Ljudi će biti skeptični i nervozni kada je reč o javnom prevozu i svi će želeti da imaju svoje automobile. Mislim da mnogi ljudi neće ići na letovanje u naredne dve godine. U ljudskim odnosima mislim da ćete videti neverovatan porast ljudi koji pokušavaju brže da uđu u odnose jer ne žele da ostanu sami. Mislim da će ljudi morati da nauče kako da sarađuju, a takođe i kako da budu samostalniji, odnosno što manje zavisni od eksternih usluga. Mislim da ćete videti dosta društvenih promena. Nažalost, videćete i porast populističkih vlada, koje se sve više razdvajaju od sveta i postaju sve nezavisnije i manje angažovane sa drugim zemljama, drugim kulturama, tako da mislim da ćete, takođe, videti rast besa i mržnje. Nažalost”, predviđa Marijan Salzman.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: PMI

Piše: Marijana Stevanović