Potrošači su svuda isti

PinterestFacebookTwitterShare

Dario Bartolović je regionalni direktor marketinga kompanije Schneider Electric d. o. o., a kada smo ga pitali šta je najvažnija stvar u marketingu on nam je rekao da je marketing veoma generalistička disciplina i njegova definicija je rastegljiva, ali i da je u različitim firmama zaposleni sa istim opisom posla rade u različitim sektorima, pa nešto što je prodajna funkcija u jednoj firmi može biti marketinška funkcija u drugoj, čak i u okviru iste industrije.

„Opšte je mesto da je zadovoljstvo kupaca najvažnija stvar za moj posao i posao drugih ljudi u firmi. Ipak, da bi se do toga došlo, važno je ispunjenje misije da se razmišlja inovativno i izvan utvrđenih granica. Naravno, inovacija sama po sebi nije dovoljna ukoliko nije zaista potrebna, ukoliko ne unapređuje posao i ukoliko nije prihvaćena ni sa čije strane,“ kaže Bartolović i dodaje:

„Takođe, pod inovacijom ne smatram samo velike tehnološke promene ili stvari koje menjaju pravila igre. Inovacija može biti i pojednostavljenje nekog procesa, prepoznavanje novog tipa kupca sa drugačijim potrebama i sl. Kao neko ko vodi tim ljudi koji žive u različitim državama, bitno mi je da marketinški tim bude sastavni deo šire slike koju čini naša kompanija, da bude predvodnik novih ideja i inovacija i da ima dobre relacije sa ostalim sektorima, a prvenstveno sa sektorom prodaje. Međusektorski sastanci i razmene ideja, rana validacija novih ideja i razumevanje sopstvene uloge u široj slici od strane svih zaposlenih najvažnije su stvari u marketingu. Sve ostalo je pitanje tehničkih i usko stručnih kompetencija u kojima se zaposleni usavršavaju i koje se mogu naučiti.“

Vi ste zaduženi praktično za čitav prostor bivše Jugoslavije. Da li se komunikacijski pristup razlikuje od zemlje do zemlje?

Moja zaduženja u kompaniji Schneider Electric odnose se na Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu. Iako postoje značajne specifičnosti svake od ovih država, a to su, na primer, veličina stranih investicija, pristup fondovima EU, status u odnosu na EU, stabilnost valute i mnoge druge ‒ izazovi kupaca na ovim tržištima su, zapravo, veoma slični. Zbog toga i komunikaciona platforma kompanije Schneider Electric u globalu ima isti izgled, ali uz poštovanje lokalnih specifičnosti. Izazovi sa kojima se susreću partneri kompanije, kao i njihove navike, očekivanja i dodatna vrednost, ne razlikuju se suštinski od države do države regiona. Lokalne specifičnosti se više odnose na dominantne segmente tržišta, strukturu privrede i mapu lokalne konkurencije u svakoj od ovih država, a manje na kulturološki aspekt ili način rada.

U čemu se razlikuje marketinški pristup industrije u kojoj je Schneider Electric i drugih industrija?

Schneider Electric je, u skoro 90 procenata svog poslovanja, firma koja nastupa u B2B (business to business) segmentu i to najvećim delom određuje naš marketinški pristup. Naravno, B2B i B2C (business to customer) segment imaju dosta sličnosti, ali i značajnih razlika, naročito ako govorimo o prioritetima i fokusima. Za razliku od industrija koje se obraćaju prvenstveno krajnjem korisniku i gde su razvoj brenda i način promocije dominantni, u našoj industriji veći deo investicija u marketing odlazi na inovacije u oblasti strategije, komercijalne politike, razvoja kanala prodaje. Činjenica je da su kompanije iz B2C segmenta lider u oblasti digitalnog marketinga, ali sa druge strane, najveći izazovi digitalnog marketinga i najveći prostor upravo su u B2B segmentu. Sve je ovo usko povezano sa novim tehnologijama, promenom paradigme radnog vremena (sve više preduzeća se opredeljuje za fleksibilno radno vreme, jer i navike zaposlenih postaju drugačije) i najviše zahtevom za informacijama od strane korisnika. Dobri digitalni alati omogućavaju našim korisnicima i saradnicima da samostalno rade svoj posao bilo kada, u bilo kom okruženju i na bilo kom jeziku.

Šta je budućnost marketinga: Tehnologija ili ljudi?

Budućnost marketinga, kao i svega drugog što je vezano za biznis i prosperitet, bila je i biće vezana za ljude. Uostalom, tehnologija nije nastala sama od sebe, upravo ju je stvorio čovek prema svojim potrebama. Sama tehnologija, pa i veštačka inteligencija funkcionišu na osnovu pravila, algoritama i svega ostalog čemu ih je „naučio” čovek. Tehnologija je izrazito korisna, olakšava život, utiče na promenu pravila na tržištu, pa čak i menja ljudske navike kao takve. Lično sam veliki zagovornik tehnologije i protivnik „straha” od tehnologije, koji je među ljudima često prisutan. Ipak, ako bismo zamislili da svi posedujemo sve najnovije i najsavršenije tehnologije, tada bi ono što pravi razliku bio upravo čovek, odnosno onaj koji je upotrebljava.

____________________________________________________________

Pažljivo birati influensere

Marketinški stručnjaci danas koriste različite alate, a jedan od onih popularnijih su influenseri. Kakvo je vaše mišljenje o ovakvom vidu komunikacije? Koliko je ona efikasna?

Kao i obično, efikasnost ovakvog vida komunikacije zavisi od segmenta tržišta. Korišćenje influensera u promociji proizvoda ili rešenja, zapravo, ne donosi rezultate, ali je sa razvojem tehnologije, društvenih mreža i drugih digitalnih platformi nastup influensera promenio formu. Demokratizacija svih medija, ali i ogromna mogućnost ignorisanja sadržaja stavljaju izazov pred kompanije da maksimalno dobro upoznaju svoje kupce i da ne pogreše pri izboru influensera, jer osim bespotrebnog trošenja budžeta, izborom pogrešnog influensera rizikuje se i slanje pogrešne poruke tržištu, a ponekad može i loše uticati na brend. Moje mišljenje je da pažljivim izborom influensera koji se uklapa u komunikacijsku priču kompanije koja ga angažuje i koji šalje jasnu poruku tržištu ‒ i kompanija i influenser mogu imati koristi bez narušavanja etičkih standarda.

Izvor: BIZLife magazin