“Ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta/AP

Poznati beogradski arhitekta Nebojša Glišić bio je ogorčen prizorima iz zemljotresom razorenih zgrada u gradovima Albanije i time je skrenuo pažnju na konstataciju širom sveta poslednjih desetak godina da “ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu”.

Osim zemalja u razvoju, to se od 1990. naovamo posebno odnosi na zemlje bivšeg socijalističkog bloka, te na bivše jugoslovenske republike.

Gorčinu je Glišić ovako istresao na Fejsbuku: “Prva slika govori da je potpuno nov objekt pokleknuo pod težinom spratova, očigledno bez adekvatnih seizmičkih platana, horizontalnih i vertikalnih armiranobetonskih serklaža koji bi prihvatili moćne sile zemljotresa… Samo se sklopilo, onako kako se mogu sklopiti spratova starih objekata na kojima su nazidani silni spratovi.”

Poznati beogradski arhitekta, koji je poslednjih decenija učestvovao ili potpuno konstruisao mnoštvo objekata po Srbiji za zapadnoevropske velike kompanije, konstatovao je da je, čak i kad se u zgrade ugrađuju i velike količine betona i armature, katastrofa u slučaju zemljotresa garantovana ako su zgradi “tanka kolena”.

A bulldozer operates on a damaged building after a magnitude 6.4 earthquake in Durres, western Albania, Tuesday, Nov. 26, 2019. A strong earthquake has shaken Albania, killing at least four people, injuring 150 and collapsing buildings. (AP Photo/Hektor Pustina)

“Na prve tri fotografije satkana je sva moja decenijska borba sa amaterima u poslu, sa sitnim koristoljubljem, bednim uštedama u armaturi, serklažima, seizmičkim platnima. Milion puta sam se sreo s pitanjem: zašto toliko armature i betona? Evo zato. Ne događa se svaki dan, ali kad se dogodi, odnosi ljudske živote i pravi neizmerne štete. Da se radilo po propisima, sve ove zgrade, povređeni i mrtvi u njima, sada bi bili živi i zdravi.

Osim sitnijih pukotina i popadalih stvari po stanu i kući, ništa se ozbiljnije ne bi dogodilo. Danas bi imali i dom i život”, napisao je Glišić. Drugim rečima, zemljotres s epicentrom nekoliko kilometara od Drača sa svojih 6,4 stepeni po Rihteru, iako jak, nipošto nije bio tako snažan da bi ovako razorio zgrade po Albaniji. Glišić skreće pažnju na očigledne stvari na fotografijama ruševina; razbijeni uglovi zgrada nemaju armiranobetonske stupove, neretko nema serklažnog venca iznad zidova, sve zajedno deluje kao da je bilo čudo da se nije i ranije porušilo i bez zemljotresa.


“Za vrednost jednog prosečnog telefona koji se kupuje svake godine, kupili biste mir sebi i budućim generacijama, angažujući inženjera da uradi svoj posao. Odbio sam nebrojeno puta da učestvujem u projektima bestijalnog nadziđivanja, jer je jasno k’o dan šta se može dogoditi.”

Jedno istraživanje sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera iz 2011. o posledicama loše gradnje zgrada na ljudske žrtve u zemljotresima ustanovilo je da se u svim zemljotresima u prethodne tri decenije moglo izbeći čak 83 posto svih mrtvih samo da su se zgrade u pogođenim gradovima i naseljima podizale u skladu sa standardima zaštite od zemljotresa.

Istraživanje je bilo veliko, obuhvatilo je celi svet, i pokrenulo je takvo zanimanje da je osvanulo i u Natureu. Povod za istraživanje bio je katastrofalan zemljotres na Haitiju iz 2010. Tih 7 stepeni po Rihteru ni danas se ne zna da li je pobilo 100.000 ili čak 316.000 ljudi, uz materijalnu štetu od oko 8 milijardi dolara u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta. Autori istraživanja primetili su da je iste godine Novi Zeland pogodio zemljotres takođe od 7 stepeni po Rihteru, a da je broj poginulih bio nula. Mrtvih nije bilo. A i materijalne štete bile su relativno zanemarljive.

Najalarmantniji zaključak ovog istraživanja bio je taj da se nivo korupcije u svakoj pojedinoj zemlji savršeno poklapa s brojem poginulih u zemljotresima. Jedan raniji rad na istu temu, koji je objavio Springer Science 2007., naveo je da je od 1992. do 2007. širom sveta u nešto više od 400 zemljotresa izginulo čak 156.000 ljudi, da ih je povređeno više od pola miliona, da je devet miliona ostalo bez stanova. Bilo je to uoči niza teških zemljotresa poslednjih desetak godina od kojih je onaj na Haitiju apsolutno najgori. I ovo istraživanje dokazalo je da korupcija u svakoj pojedinoj zemlji sveta ide uzajamno s lošom gradnjom zgrada, a onda i velikim brojem poginulih u zemljotresima.

Izvor: Express.hr

Foto: Beta/AP

Komentari 2

  1. Mira

    Na zalost, nas Zakon o planiranju i izgradnji ne trazi staticki proracun vec se gradjevinska dozvola dobija samo na osnovu idejnog projekta. Losoj situaciji doprineo je zakon o ozkonjenju kojim se noze ozkoniti bilo sta sto se izgradi i ovaj trend jos uvek traje. Poseban problem je kad investitor poveri nezakonitu gradnju nestrucnim licima jer ih isti ubede kako oni znaju sve, inzenjer nije potreban. Tako u nasoj zemlji izrastu visespratni objekti za koje investitor veruje da su predimenzionisani jer im je tako receno a u stvari ne poseduju ni minimum potrebne armature. Imala sam priliku da obidjem gradiliste na kome nije ni oplata postavljena pravilno tako da je doslo do izvijanja greda, armatura nema zastitni sloj betona itd. Savet samozvanih strucnjaka je da sve maskiraju izolacionim slojem i sve ce biti u redu. Covek do sad ulozio cetvrt miliona dinara i jos uvek radi na ispravljanju i maskiranju. Gradjevinska struka je degradirana i dokle god zakonom ne bude regulisan obavezan staticki proracun, ovo se nece promeniti.

  2. Pingback: „Ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu“ - Srpski Glasnik