Šta kada se radi predugo: Navršio 48 godina staža – priznaju mu „samo“ 45

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Zaposlenima koji rade duže od 45 godina, (primera radi 47 ili 48 godina), te dve ili tri godine neće ulaziti u osnovicu za obračun penzija. Bez obzira na to da li im je poslodavac uplaćivao doprinose za to vreme.

Naime, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izričit je po ovom pitanju i član 68 jasno kaže da se „penzije obračunavaju na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji. Odnosno, penzijski staž za obračun visine penzije može iznositi najviše 45 godina”.

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kažu, da je plaćanje doprinosa regulisano Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i važi za sva lica koja su uključena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Shodno tome, činjenica da osiguranik ima više od 45 godina radnog staža nije od uticaja na obavezu plaćanja doprinosa.

Upravo je ovaj slučaj bio povod da se „Politici” javi čitalac koji pokušava da i preko medija ispravi nepravdu prema svima koji su pošteno odužili radni vek, kao on. Jer, da je znao, dodaje, da radi za džabe, otišao bi pre tri godine u punu starosnu penziju.

Kaže da je od 48 godina radnog staža 11 imao beneficije, dok je radio s opasnim materijama, a da je ostatak 37 popravljao autobuse. Pre tri meseca odlučio je da se penzioniše ne računajući na to da je „preradio”.

Začudio se, međutim, kada je saznao da mu se poslednje tri godine ne računaju u penziju, bez obzira što je poslodavac za sve to vreme plaćao doprinose, jer je imao potrebu za ovom vrstom majstora, kao i da su te pare, što se njegove penzije tiče, propale.

Da se s navršenih 45 godina radnog staža penzionisao, pa ponovo zasnovao radni odnos zbog potrebe poslodavca sve bi bilo u redu. Jer bi ga poslodavac ponovo prijavio i uplaćivao doprinose, a on bi dobijao platu i penziju.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay