Poljoprivrednici pozdravljaju navodnjavanje

PinterestFacebookTwitterShare

Poljoprivrednici Pomoravskog okruga pozdravljaju najavu resornog ministra Dušana Petrovića o intenzivnijoj izgradnji sistema za navodnjavanje, a u Regionalnoj privrednoj komori (RPK) za Šumadiju i Pomoravlje imaju već plan i prioritete radova. U Pomoravskom i Šumadijskom okrugu pod oranicama i baštama je više od 236.000 hektara. 

Za poslednjih 35 godina količine padavina su smanjene za 800 milimetara po metru kvadratnom, suše su sve češće i poprimaju karakter elementarnih nepogoda, a samo jedan odsto zemljišta se navodnjava, stoji u pisanom izveštaju stručnjaka Sektora za poljoprivredu RPK.

Stručnjaci Sektora za poljoprivredu RPK, ocenjuju da Šumadijskom i Pomoravskom okrugu nedostaje godišnje oko 400 milimetara vodenog taloga. Uz to što je malo sistema za navodnjavanje, u Šumadiji i Pomoravlju je i veliki broj postojećih van upotrebe.

U RPK smatraju da bi navodnjavanjem u narednih deset, petnaest godina, u ovom delu Srbije trebalo obuhvatiti u okviru vodenog područja “Morava” 187.590 hektara i na vodno melioracionom području “Velika Morava” 54.000 hektara.

Najznačajniji budući zahvat na vodovodnom području “Morava” je navodnjavanje moravsko- resavske doline (Žabare, Dragonjež, Rača, Batočina) na oko 120.000 hektara, a u delu odvodnjavanja značajno je područje od oko 2.000 hektara na teritoriji Vodoprivrednog preduzeća Chuprija.

“U Pomoravskom okrugu zbog suše proizvodnja kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice, smanjena je za čak 40 odsto, povrća za 65, krmnog bilja 31, šećerne repe i soje 20, suncokreta za 14,6 odsto”, tvrde u RPK.

U Jagodini je zbog suše proizvodnja kukuruza niža za 46 odsto a povrća čak 75 odsto, u Rekovcu proizvodnja kukuruza niža za 43, u Paraćinu i Svilajncu 40, Ćupriji 37, Despotovcu za 35 odsto.

Uz smanjene količine padavina situaciju još težom čine visoke temperature vazduha, sve više tropskih dana leti i nedovoljne rezerve zimske vlage. Gotovo identična situacija je u celoj Srbiji, možda nešto izraženija u severnom Banatu, Timočkoj krajini i na jugu Srbije. U celini gledano reč je o “velikom deficitu vode i uspešna biljna proizvodnja se ne može ostvariti bez navodnjavanja”.

Navodnjavanjem bi se mnogo toga promenilo u povećanju plodnosti zemljišta, ishrani i zaštiti biljaka, a pored povećanja prinosa gajenih biljaka moglo bi se razmišljati i o dve žetve u godini, ocenjuju u RPK. Intenzivnim razvojem navodnjavanja može se omogućiti bolje korišćenje podklimatskih uslova, posebno ako se proizvodnja orjentiše na intenzivne kulture -povrće, krmno bilje, seme, sadni materijal, podizanje voćnjaka i vinograda.