Međunarodni tender za održavanje puteva državu može dosta da košta

PinterestFacebookTwitterShare

Vest da će Putevi Srbije u februaru raspisati tender za održavanje magistralnih i regionalnih puteva, i to posle 20 godina, nije ostavila putare ravnodušnima. Posebno ne one koji su ne svojom krivicom poslednjih godina zbog loše privatizacije ili krađe novca dovedeni na prosjački štap, ali još kako-tako funkcionišu, piše novosadski Dnevnik.

Stručnjaci kažu da bi raspisivanje međunarodnog tendera moglo da predstavlja i problem za državu koja nema dovoljno novca za održavanje saobraćajnica po evropskim standardima, pa ukoliko bi se desilo da bude angažovana neka evropska kompanija, državu bi to moglo dosta da košta, jer bi strana kompanija mogla da traži onoliko novca koliko zahteva konkretna deonica koja joj se, eventualno, poveri.

Trenutno je na održavanju blizu 16.000 kilometara saobraćajnica angažovano 26 domaćih firmi. Poznavaoci prilika kažu da osnovni ugovori datiraju s početka 1992. godine, a posle su zaključivani aneksi ugovora kojima je produživan rok važnosti. Poslednji je zaključen u aprilu 2006. s važnošću do okončanja sprovođenja tendera.

Zašto tender nije sproveden u proteklih pet godina, nije teško zaključiti. Kako država nema dovoljno novca za održavanje puteva po standardima EU, upućeni kažu da je najbezbolnije bilo održavati status kvo i krpiti onoliko koliko ima novca.

Za ovu godinu za obnovu puteva je predviđeno oko 400 miliona evra, a da bi se sve saobraćajnice dovele u dobro stanje, u JP Putevi Srbije su izračunali da je neophodno ulaganje od čak 2,2 milijarde evra.  Zato ne treba da čudi što se po međunarodnom programu za ocenjivanje puteva Srbija nalazi na 30. mestu u Evropi, ocenjuje Dnevnik.

Poznavaoci prilika kažu da po sadašnjem načinu finansiranja država nema načina da zaustavi propadanje putne mreže, prihod od putarine je kap u moru ogromnih potreba, čak i da se ova naknada poveća za nekoliko procenata.

Stručnjaci opominju da je mehanizam finansiranja neodgovarajući, jer dok god se ozbiljnije ne poveća izdvajanje za puteve iz prodate litre goriva i to sa sadašnjih 4-5 procenata na bar 32 do 38 odsto (u svetu je taj raspon od 40 do 60 posto), ne treba gajiti nadu da će putevi biti bolji. Međutim, kako je gorivo kod nas već danas preskupo, preraspodela bi se morala uraditi u okviru postojeće cene, što ne bi mogao da izdrži i tako neuravnotežen državni budžet.

Putari su u strahu od najavljenog tendera koji bi mogao da im smanji kilometražu koju održavaju na račun novoangažovanih stranih kompanija. Kažu da su dimenzionisani s obzirom na davno dodeljene poslove, kako brojem radnika, tako i mehanizacijom, ulaganjem u objekte… što znači da je u vreme velike ekonomske krize ovakav tender i osetljivo socijalno pitanje, jer se radnici plaše gubitka posla.

Mnoge firme su proteklih godina iznele na leđima veliki teret siromaštva, radile na dug, teško naplaćivale zarađeno, zaduživale se da bi radile, pa će teško udovoljiti osnovnim tenderskim kriterijumima, među kojima će biti i ekonomsko finansijski pokazatelji.