Pomoć poljoprivredi značajna, ali nedovoljna

PinterestFacebookTwitterShare

Mere Vlade za pomoć poljoprivredi i privredi jedni pozdravljaju, verujući da će biti podsticajne, a drugi podsećaju da je taj novac predviđen budžetom i da neće rešiti probleme. Glavno pitanje je kako će Vlada raspodeliti novac, kažu ekonomisti.   To što Vlada pomaže, znak je da krize ima i u glavama onih koji o pomoći odlučuju, ocena je poslovnog sveta. Svesni da 18 milijardi dinara nije dovoljno, kažu da je dobar znak to što se ulaže u prave stvari.
 
„Poljoprivreda je ključna grana koja može da pomogne i u izvozu i u zapošljavanju, a sa druge strane dobro je što i novac koji se raspoređuje za ostatak privrede ide preko fonda za razvoj koji će verovatno biti i početak neke razvojne banke“, rekao je privrednik Toplica Spasojević.
 
Za ekonomiste, ceo paket mera nije novost, jer je već predviđen budžetom za ovu godinu. „To je opet značajno manji nego što je bilo prethodnih godina, upravo zbog činjenice da nije bilo realnog povećanja budžeta, a sa druge strane budžertski rashodi biće uvećani sa otplatom kamate“, rekao je Dragovan Milićević iz Centra za konsalting.
 
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da će boljitka za korisnike tih sredstava svakako biti. „Sredstva kome su usmerena imaće beneficije od toga. Opet ostaje pitanje budžetske procedure i diskrecije o odlučivanju, zašto nekom novac ide, a ne ide nekom drugom“, rekao je Zdravković.
 
U Ministarstvu ekonomije planiraju i dodatne mere pomoći koje će, kažu, još olakšati poslovanje privrede.
 
„Zakon o redovnosti plaćanja, mi ćemo ga prezentovati javnosti sledeće nedelje koji je pripremljen i koji treba da ograniči rokove plaćanja na 60 dana“rekao je Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
 
„Moramo doći do konsenzusa između Vlade, Narodne banke i banaka oko načina na koji Narodna banka, ali i banke mogu pomoći privredi, kroz određene administrativne mere, koje treba da omoguće isto ili još veće finansiranje privrede od strane banaka i jeftinije finansiranje“, istakao je Ćirić.
 
Osim pomoći, poslovni svet od države očekuje i da ih rastereti troškova poslovanja. Podsećaju da i dalje muče muku sa visokim kamatnim stopama i obezbeđivanjem finansijskih sredstava. Međutim, ove godine nema subvencionisanih kredita za likvidnost.