U agraru ima posla

PinterestFacebookTwitterShare

Pod uticajem ekonomske krize raste siromaštvo u Srbiji. S druge strane, u agraru postoje velike šanse za to da nezaposleni pronadju posao i solidnu zaradu. Medjutim, taj potencijal poljoprivrede slabo se koristi.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji dostigla je, krajem novembra, 23,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. U 2012. takav trend se nastavlja, ocenjuje predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragan Marjanović.

“Nažalost, svedoci smo da se i u januaru broj privrednih društava smanjuje, tako da će broj nezaposlenih ove godine dostići više nego kritičnu tačku, koja je i sada već kritična”, upozorava Marjanović.

Sve je manje posla u gradovima, gde se preselio i deo seoskog stanovništva. Sela se prazne i izumiru, a baš su ruralne oblasti naša šansa. Primer za to je Zemljoradnička zadruga u Srpskom Itebeju “Mrkšićevi salaši” koja  svakog dana ima otvoren konkurs za zapošljavanje, kaže direktor Vojislav Mrkšić.

“Situacija u našoj zadruzi što se tiče broja zaposlenih je najviša u Vojvodini, a verovatno i Srbiji. Stalno zapošljavamo 160 ljudi, a povremeno privremenih radnika još oko dvadesetak. Kod nas je bukvalno svakog dana otvoreno novo radno mesto pošto imamo više delatnosti u zadruzi, od primarne ratarske proizvodnje, do skladišnih i preradnih kapaciteta. Imamo veliku pekaru industrijskog tipa, koja zapošljava 50 ljudi i klanicu sa preradom u kojoj radi 40 ljudi”, objašnjava Mrkšić.

Uz to, agrar i ženama pruža šansu za zapošljavanje. Otud pokrajinski Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova pokušava da razvije i specijalne vidove udruživanja žena na selu, kaže sekretar Miroslav Vasin.

“Mi možmo udruživati žene na selu za proizvodnju organske hrane u takozvane ženske zadruge. Uz to možemo organizovati kooperative koje su orijentisane prema mladima”, kaže Vasin.

Da bi agrar povećao kapacitet da zaposli radnu snagu, neophodno je oporaviti stočarsku proizvodnju. Tako bi ljudi dobili posao, a država više novca od izvoza, tvrdi direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović.

“Sa povećanjem ušešća stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, dobili bi svi. Zaposlila bi se radna snaga, ostvarili bi veći prihod ne samo ratari već i stočari. Ostvarili bi prihod i špediteri i bankari, a naravno naviše  bi dobila država”, zaključuje Cvijanović.

Za kraj podsetimo i na to da gajenje alternativnih biljnih vrsta, koje zahteva mnogo rada, otvara prostor za nova zapošljavanja na selu. Tako je juče, uz podršku pokrajinske Vlade, otvoren pogon za proizvodnju metli u Baču, u kom je zaposleno 70 radnika.