Globalno zagrevanje velika pretnja kineskoj poljoprivredi

PinterestFacebookTwitterShare

Globalno otopljavanje preti kineskom maršu ka prosperitetu smanjenjem poljoprivrednih prinosa, opadanjem nivoa reka i izazivanjem češćih suša i poplava, kaže se u najnovijoj vladinoj proceni o klimatskim promenama, u kojoj se predviđaju veliki zaokreti u načinima ishrane stanovništva.


Upozorenja su izneta u vladinom “Drugom nacionalnom izveštaju o procenama klimatskih promena”, u kome su sumirana najnovija naučna saznanja o posledicama i ceni globalnog otopljavanja po Kinu, drugu najveću privredu sveta i najvećeg emitera štetnih gasova koji proizvode efekt staklene bašte.

Globalno otopljavanje, koje proizvode štetni gasovi industrijskih postrojenja, transportnih sredstva i promene namene zemljišta, predstavlja dugoročnu opasnost po kineski prosperitet, zdravlje stanovništva i količine proizvedene hrane, kaže se u izveštaju.

Sa kineskom privredom, koja će najverovatnije prevazići Američku po veličini u narednim decenijama, doći će do izazivanja mnogo širih štetnih posledica.

“Kina je suočena sa ekstremno sumornim ekološkom uslovima čovekove okoline pod uticajem stalnog globalnog otopljavanja i promena u kineskom regionalnom okružanju”, kaže se u izveštaju na 710 strana, koji je sačinjen prošle godina ali za javnost objavljen tek nedavno.

Čak i u takvim uslovima sve veće kinesko ispuštanje ugljen dioksida, glavnog uzroka efekta staklene bašte od sagorevanja fosilnih goriva, počeće da se smanjuje tek posle 2030. sa znatnijim padom tek u drugoj polovini veka, kaže se u izveštaju.

Pod pretpostavkom da se ne preduzimaju mere protiv globalnog otopljavanja, proizvodnja žitarica u najmnogoljudnijoj zemlji sveta mogla bi da padne od pet do 20 procenata do 2050. u zavisnosti da li će “efekat fertilizacije” od povećane količine ugljen dioksida u vazduhu uticati na gubitke, preneo je Rojters.

Međutim, verovatni pad mogao bi biti sprečen poboljšanjem izbora useva i unapređenjem poljorivrednih tehnika, kao i povećanjem navodnjavanja i korišćenja đubriva. Kina je najveći potrošač žitarica i sve više se okreće stranim snabdevačima za kukuruz i soju.

Izveštaj o uticaju klimatskih promena na Kinu sačinio je tim naučnika koje je nadgledali vladini zvaničnici i nastavak je prve procene urađene 2007. Njime nije određena politika, ali se nude osnovni podaci i predviđanja na osnovu kojih može da se formira državna politika.