Evropski parlament: hrana mora na rasprodaju

PinterestFacebookTwitterShare

Skoro polovina jestive i zdrave hrane završi u kantama za đubre u domaćinstvima širom EU, u supermarketima, restoranima i ketering kompanijama. U isto vreme, 79 miliona građana EU živi ispod linije siromaštva, a 16 miliona zavisi od pomoći u hrani od dobrotvornih organizacija.
 
U rezoluciji “Kako izbeći bacanje hrane” usvojenoj 19. januara, Evropski parlement je pozvao da se donesu hitne mere koje će prepoloviti količine bačene hrane do 2025. i olakšati pristup hrani za siromašne građane EU. U rezoluciji se predlaže da se na nivou država započnu kampanje protiv bacanja hrane, da pakovanja hrane treba da budu manja, ali i da trgovinske lance treba stimulisati da robu kojoj uskoro ističe rok prodaju po daleko nižim cenama. U nekim članicama je, međutim, zabranjeno da marketi hranu prodaju ispod troškova proizvodnje.
 
Godišnje su na nivou cele EU baci 89 miliona tona hrane ili 179 kilograma po stanovniku. Ako se ništa ne preduzme, do 2020. ta količina će narasti 40% na 126 miliona tona bačene hrane. Domaćinstva su najodgovornija za rasipanje hrane, budući da učestvuju sa 42% u ukupnoj količini bačene hrane, pri čemu bi dve trećine toga moglo da se iskoristi. Proizvođači bace 39% “jestivog” otpada, trgovinski lanci 5%, dok ketering industrija baci 14% hrane.

Budući da se hrana baca na svim nivoima, od proizvođača, prerađivača do potrošača, članovi parlementa uputili su zahtev za koordinisanom strategijom, uz kombinaciju mera na nivou EU i na nivou država članica.
 
Parlament traži da se unapredi lanac snabdevanja kao i lanac potrošnje od sektora do sektora, i da se bacanje hrane rešava kao hitno. Ako se ništa ne preduzme, otpad od jestive hrane narašće 40% do 2020, navodi se u studiji koju je objavila Evropska komisija 2010.
 
Rezolucija upozorava da se bacanje hrane odražava na nivo zagađenosti kao i upotrebu vode za navodnjavanje. Nagomilavanje hrane kod jednog dela populacije razvija gojaznost, kardiovaskularne bolesti i kancere koji nastaju kao posledica preteranog unosa masti i proteina. Time je broj onih koji su preterano uhranjeni izjednačen sa onima koji su izgladneli i nedovoljno uhranjeni.
 
U dokumentu se navodi da će najvažniji izazov u budućnosti biti kako se izborititi sa naraslom potražnjom za hranom jer svetska populacija raste, i ponudom koja ne može da zadovolji tražnju. “Ne možemo da priuštimo da stojimo besposleno dok se potpuno jestiva hrana baca. Ovo je etičko, ali i ekonomsko i socijalno pitanje, sa ogromnim uticajem na životnu sredinu”, rekao je izvestilac u parlamentu Salvatore Korona (Salvatore Caronna) pre glasanja o rezoluciji.
 
On je takođe naglasio da je „lopta sada u dvorištu Komisije. Očekujemo u najmanju ruku ubedljivu strategiju EU koja će navesti 27 članica da se sistematski pozabave ovim pitanjem“.