Šabac gradi grad u gradu

PinterestFacebookTwitterShare

Kada grad postane mali za sve one koji bi da u njemu žive, neretko se dešava da kreće bespravna nadogradnja, niču neplanski objekti… Neiskorišćeno zemljiše tako je postalo pravi luksuz za sve veće lokalne samouprave u Srbiji. Međutim, manje je poznato da prestonica Mačve već godina uživa u tom luksuzu. Decenijska želja žitelja Šapca da se taj grad ponovo spusti na reku, mogla bi uskoro početi da se ostvaruje…


Prema projektu “Šabac – grad na vodi”, koji je pokrenula gradska uprava, obala Save na koju je Šabac naslonjen, biće povezana sa centrom grada, a u tom “novom” prostoru nići će pravi mali grad u čijem stambenom delu bi krov nad glavom moglo da pronađe oko 4.000 stanovnika.

Arhitektkinja Urbanističkog zavoda Beograda Vera Mihaljević, koja je zajedno sa koleginicom Jovankom Đorđević, tvorac projekta “Šabac – grad na vodi”, za “eKapiju” govori o opravdanosti silaska grada na vodu, kao i o tematskim jedinicama koji bi stanovnici, ali i investitori, mogli da očekuju.

– Projektuje se čitav novi deo grada i to deo na atraktivnoj lokaciji, na obali Save, delu koji je neposredna veza ostatka grada sa rekom. Tu je nekada bila deponija, kasarna JNA i Tvrđava, koja je dokaz da je Šabac zaista nekada živeo na reci. Međutim, osim rudimentiranog šetališta i parka, Šapčani nisu imali vezu niti kontakt sa rekom. U međuvremenu gradska vlast je uspela da sanira deponiju, da pregovorima dobije od Vojske vlasništvo nad tim zemljištem.
 
Vera Mihaljević napominje da je stoprocentno vlasništvo grada nad zemljištem redak momenat poslednjih 10-20 godina, a što umnogome olakšava i postupak planiranja, olakšava i gradnju, nema problema raseljavanja, dozvola za investitora…

Planski grad i dalje po planu


Kako je gradonačelnik Šapca Miloš Simonović i ranije najavljivao, planom je predviđena gradnja naselja sa osnovnom školom, vrtićem, toplanom, tržnim centrom, poslovnim i stambenim prostoromi delom za vile. Ulice su postavljene u skladu sa urbanističkom matricom grada, pa će deo uz Savu izgledati kao njegov prirodni nastavak.

Izgradnja infrastrukture planira se etapno. Grad će ulagati novac od prodaje parcela i naknada za uređenje građevinskog zemljišta.

Kako je planirano, na prodaju će najpre biti ponuđene lokacije duž kvantaške pijace (produžetak Ulice Kralja Milana), a prihod usmeren u gradnju komunalne infrastrukture.

Lokalna samouprava očekuje veliko interesovanje, jer je stara deponija (Dudara), koja je u blizini naselja, sanirana i biće pretvorena u zonu sporta i rekreacije.

Sagovornica “eKapije” i jedna od tvoraca projekta kaže da će grad njime dobiti i više nego atraktivne sadržaje: marinu, bazene, sportske terene, hotel, parkove, savremeno stambeno naselje, poslovni prostor…

– Istovremeno, tvrđava će biti afirmisana kao deo identiteta ovog prostora i čitavog grada. Koncept novog grada pružiće maksimalnu udobnost stanovanja i življenja ne samo građanima koji budu smešteni u ovom delu, već će čitavom Šapcu biti od koristi – kaže Vera Mihaljević.

Ona je precizirala da je reč o ukupnoj površini od 180.000 m2 prilagođenih potrebama 4.000 stanovnika. Za zonu stanovanja opredeljeno je 17 hektara, a predviđena gustina stanovanja je 400 stanovnika po hektaru.

Odrešene ruke urbanista
Arhitektkinja Mihaljević kaže da osim, stopostotnog vlasništva grada nad zemljištem, nije uobičajeno da se urbanistima daju “odrešene ruke”, kakvo je ona imala iskustvo pri izradi Studije prostorne opravdanosti.

Ona za “eKapiju” kaže da je kvalitet Šapca zapravo oduvek bilo korišćenje javnog prostora, budući da je to jedan od prvih planski izgrađenih gradova.

– Odmah je bilo jasno i da ima nekih sadržaja koji nedostaju – pre svega univerzalna sala, tipa Kulturnog centra u kome bi mogle da se održavaju gradske manifestacije. Obilje javnih prostira (parkovi, šetališta…) pokušali smo da osmislimo po uzori na svetske tendencije- da više ne budu pasivna mesta za rekreaciju, već da ih oživimo, da budu mesta gde se održavaju izložbe, kulturne večeri, nešto kao na beogradskom Kalemegdanu.

Mihaljević tako, svojom Studijom daje javnom prostoru i obrazovnu dimenziju.

– Jedini problem je pruga koji odvaja obalu od ostatka grada. Sada su predviđena dva prelaza preko pruge, jedan denivelisan, drugi nije. Mi se nadamo da će pomoću sofisticirane signalizacije, vremenom prelazak biti sasvim neometan – dodaje sagovornica “eKapije”.

Marina za turističke brodove


Projekat “Šabac–grad na Savi” definiše i izgradnju marine za turističke brodove, sa hotelom, koji će se nalaziti u blizini silosa.

Na poljani Mihajlovac, gde se održava malogospojinski vašar, biće izgrađeni otvoreni i zatvoreni bazen i novi stadion. U naselju su opredeljene i lokacije za Prirodnjački muzej i otvorenu pozornicu.