Preuranjene najave o poskupljenju benzina?

PinterestFacebookTwitterShare

Embargo Evropske unije na uvoz nafte iz Irana, ali i moguća eskalacija sukoba u Persijskom zalivu povod su za sve češće prognoze o drastičnom poskupljenju nafte na svetskom tržištu. To bi se, svakako, odrazilo i na domaće tržište naftnih derivata. Ipak, stručnjaci procenjuju da su najave o drastičnom  poskupljenju benzina preuranjene i, pre svega, posledica želja trgovaca tim derivatima.

 
Embargo Evropske unije na uvoz nafte iz Irana i potencijalno ratno žarište u tom delu sveta prouzrokovali su nervozu na svetskom tržištu nafte. Prognoze ide dotle da se procenjuje da bi cena barela sirove nafte sa 100 mogla da skoči i na 300 dolara.
 
Trgovac naftnim derivatima Nebojša Atanacković očekuje da će, bez obzira na to što Srbija ne uvozi naftu iz Irana, kriza uticati i na cenu ruske nafte.
 
“S obzirom na prognoze, za očekivati je da će se i cena nafte tipa ‘Ural’ koju mi uvozimo iz Rusije povećati. To se i do sada događalo. Jedino očekujem da će, ukoliko bude velikog povećanja cene, naša država reagovati smanjivanjem akciza“, kaže Atanacković.
 
Novinarka “Balkan magazina” Jelica Putniković smatra da su najave poskupljenja preuranjene.
 
“Mislim da će u prvo vreme bilo kakav skok cena biti  psihološki i posledica nekih špekulativnih pokušaja trgovaca naftom da zarade što više ako oni povećaju cenu jer, zapravo, nafta iz Irana ide još šest meseci, a nema ni nestašice nafte niti je počeo oružani sukob u Persijskom zalivu“, ocenjuje Jelica Putniković.

 

Ukoliko do drastičnog poskupljenja benzina ipak dođe, to će se odraziti i na standard građana Srbije, smatra ekonomista Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović, ali i podseća da za Srbiju to ne bi bilo ništa novo.
 
“Verovatno bi se mnogo manje vozilo i imali biste lančani porast cena i nekih drugih proizvoda. Država bi u tom slučaju, verovatno, smanjila svoja zahvatanja. Naravno, to je samo hipotetički i ovo je samo posledica nekih nagađanja da bi s e situacija u Persijskom zalivu mogla zakomplikovati“, navodi Stevanović.
 
Novinarka Jelica Putniković ocenjuje da Evropa i Srbija ipak ne moraju previše da brinu.
 
“Morali bi biti mnogo veći problemi na naftaškom tržištu u svetu nego što je sad najava ove iranske krize koja, naravno, ne sme da se potcenjuje, ali podsetila bih da se Evropa snabdeva samo sa 20 odsto iranske nafte. Znači, Evropa nije ugrožena, Srbija pogotovo”, veruje Jelica Putniković.
 
I dok je krizni scenario u fazi hipoteze, u Vladi Srbije ne žele da komentarišu da li bi smanjili akcize na naftne derivate. Umesto toga dobili smo obaveštenje da je povećanje akcize za motorni benzin od 10 para, koje stupa na snagu krajem janura,  proizvod usklađivanja sa šestomesečnom inflacijom i da ne bi trebalo da ima uticaj na cenu goriva.