EU protiv Velikog Brata na internetu

PinterestFacebookTwitterShare

Evropska komisija 25. januara je predstavila predlog direktive i propisa za bolju zaštitu ličnih podataka. Ukoliko bi paket bio usvojen, velike internet grupe morale bi da traže odobrenje korisnika za upotrebu njihovih ličnih podataka, a društvene mreže bi imale obavezu da izbrišu podake, fotografije i druge informacije na zahtev korisnika. Prema istraživanju javnog mnjenja Eurobarometar, 70% Evropljana smatra da postoji opasnost da im podaci mogu biti zloupotrebljeni. Međutim, ova reforma još je daleko od usvajanja, a prema rečima jedne osobe upućene u taj dosije, nije izvesno ni da li će zaista ugledati svetlost dana, ili je previše ambiciozna.
 
“Pre 17 godina internet je koristio 1% Evropljana. Danas se ogromne količine ličnih podataka prenose i razmenjuju preko kontinenata i širom sveta u sekundama”, izjavila je evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding (Viviane). “Zaštita ličnih podataka je jedno od osnovnih ljudskih prava za Evropljane, ali građani ne osećaju da uvek imaju punu kontrolu nad podacim”, rekla je ona.
 
“Pravo na digitalni zaborav” je jedan od stubova predloga koji je iznela Redingova. To bi značilo da internet grupe, pre svega društvene mreže, moraju da obrišu sve lične podatke na zahtev korisnika. Pored toga, sva preduzeća koja rade na internetu će ze korišćenje podataka građana morati da dobiju njihovo odobrenje. To odobrenje će morati da bude eksplicitno, dok se sada često podrazumeva. 

Građani bi, pored toga, dobili mogućnost da bez ikakvih posledica prenesu podatke od jednog do drugog pružaoca usluga, ali i da lakše pristupe podacima o sebi. U slučaju bilo kakve zloupotrebe ili curenja podataka, kompanije će imati obavezu da to prijave državnom nadzornom telu u što kraćem roku, najbolje u roku od 24 časa.
 
“Moji predlozi će dobrineti jačanju poverenja prema uslugama koje se nude na internetu, omogućavajući ljudima da budu bolje informisani od svojim pravima i da bolje kontrolišu podatke o sebu”, istakla je Redingova u saopšenju. 

Prema predlogu reforme, u celoj EU bi važio jedinstveni zakon u pogledu zaštite podataka, što bi olakšalo poslovanje kompanijama koji sada moraju da se suoče sa 27 različitih zakonodavstava. To bi im omogućilo uštedu od 2,3 milijarde evra godišnje, procenjuje Komisija. Za zaštitu podataka bile bi zadužene vlasti država članica, čija nezavisnost bi bila dodatno ojačana. Svako preduzeće bi se obraćalo telu zemlje u kojem ima glavnu ispostavu, a građani bi se obraćali telu zemlje u kojoj žive, čak i u slučaju da njihove podatke obrađuje preduzeće koje je izvan EU. Propisi bi važili i ukoliko se podaci obrađuju van EU u okviru kompanija koje rade i na tržištu EU. 
 
Predviđene su i kazne za kršenje propisa o ličnim podacima, i to u iznosu do milion evra, odnosno 2% svetskog prometa kompanije. U jednom od radnih verzija reforme bile su predviđene kazne do 5% prometa. 

Vim Nouverlurts, pravnik specijaliovan za bezbednost podataka iz kancelarije Hanton end Vilijams ocenio je da je inicijativa “dobrodošla” jer stručnjaci već godinama pozivaju na reformu evropskih propisa da i se oni prilagodili okolnostima doba interneta. Međutim, on smatra da su obaveze koje će imati preduzeća na internetu dosta velike. Preduzeća će, između ostalog, morati sama da rade procene rizika od prekršaja što je Komisija procenila na najmanje 14.000 evra. Pored toga, Nouvelurts smatra da će pravo na “digitalni zaborav” moći teško da se primeni. 
 
Jedan od izvora bliskih dosijeu rekao je da je Redingova baš zbog toga što deo prvobitnih predloga nije mogao da se primeni, prihvatila kompromise. “Morala je da odustane od mnogo toga”, istakao je jedan evropski izvor. Postoji opasnost da se pojave teškoće u usvajanju propisa, budući da su ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU nisu skloni da privataju bilo kakve prepreke u policijskoj saradnji. To može biri problem iako su predviđena odstupanja za slučajeve kada podatke obrađuju policijske službe i pravosuđe, poput kamera za nadzor. 
 
Predlog je dosta ambiciozan, a mala preduzeća će ga teško primeniti. Prema jednom izvoru bliskom dosijeu, moglo bi se dogoditi da ta reforma nikada i ne bude usvojena.