„Holy business“: Biznismeni na freskama

PinterestFacebookTwitterShare

Likovi poznatih jagodinskih biznismena Miodraga Nikolića i Radoslava Milenkovića našli su se na freskama uz svetitelje Srpske pravoslavne crkve u seoskim crkvama u Rakitovu i Majuru, čiji su oni ktitori. Nikolić je oslikan kako Svetom Luki daruje hram u Rakitovu, a Milenkovića za ruku drži Sveti Roman i vodi ga ka Hristu, pišu Novosti.
 

 
Freske biznismena naišle su na oprečne komentare u javnosti. U ovom potezu mnogi vide neukus i estradnu religioznost, dok drugima ne smeta da oni koji su dali pare dobiju i mesto koje im pripada – na crkvenom zidu.

„Smatram da čovek vredi onoliko koliko traga ostavi iza sebe, dobra dela ostaju da se pamte. Crkvu u Rakitovu kompletno sam sagradio i freskopisao do poslednjeg milimetra. Za tako nešto me je motivisalo hodočašće u Jerusalimu, a više puta boravio sam na Svetoj gori i manastiru Hilandar,“ kaže Miodrag Nikolić Feman.

Freska sa njegovim likom u hramu u Rakitovu, nalazi se pored Svetog Luke, na zidu levo od ulaza u crkvu. Majurska crkva Svetog Romana osveštana je 1941. godine, a obnovljena 2003. godine.

„Stanovnici Majura su bili inicijatori i učesnici podizanja crkvenog hrama uz pomoć još nekih zadužbinara iz Jagodine, ali u periodu obnove i uređenja najveće zasluge ima Radoslav Milenković, koji je finansirao radove. Zbog toga je na ulazu, u priprati, koju je on sagradio, sa desne starne oslikana ikona na kojoj je Sveti Roman vodi Milenkovića samom Hristu. To govori da je on bio ktitor, te finansirao obnovu i preuređenje hrama,“ objašnjava sveštenik crkve Svetog Romana u Majuru, jerej Nemanja Stefanović.

Dvojica jagodisnkih biznismena nisu, međutim, prvi graditelji našeg doba koji na vernike gledaju sa crkvenih kubadi. Slikanju ktitora rame uz rame sa svetiteljima Crkva se ne protivi. U SPC kažu da je, iako danas izgleda neobično, freskopisanje ktitora ukorenjeno u crkvenom graditeljstvu. To je bila praksa vekovima unazad, a darodavac ima pravo da bira da li će njegov lik biti oslikan ili ne.

Po likovima živih ljudi na freskama među prvima je pažnju skrenula Crkva svetog kneza Lazara u Mataruškoj Banji. Njen enterijer ukrasili su i likovi tada živih episkopa žičkog Stefana i arhimandrita Gerasima, ali i mati Jelene, tadašnju i sadašnju žičku igumaniju. U Duhovnom centru „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ u Kraljevu nalazi se freska o zaveštanju vladike, znamenitim ljudima i trenucima iz istorije, pa i o Karađorđu i Milošu. Vođe srpskih ustanaka, međutim, prikazani su – izmireni. Paraklis krasi i freska na kojoj vladika Nikolaj Velimirović predvodi plejadu Srba – Karađorđa, kraljeve Petra i Aleksandra, vojvode Stepanovića i Mišića, Pupina, Teslu… Svi su oni okrenuti fresci Hristovog vaznesenja, osim Tesle koji je okrenut leđima jer je, prema tumačenju tvoraca ovog prikaza izveo – samokastraciju.

Novosti pišu da i novija istorija ima mesto na freskama o čemu svedoči i primer iz manastira Podostrog u Mainama iznad Budve. U ovoj svetinji prikazan je Josip Broz u maršalskoj uniformi, kako ga odvlači demon u vatru pakla. U beogradskom naselju Medaković izgrađena je crkva na čijem svodu dostojanstveno stoji – đeneral Draža Mihailović. On je sastavni deo scene „Nebeska Srbija“, gde mu društvo pravi plejada znamenitih Srba – od Jovana Vladimira do Desanke Maksimović.

Čačanski privrednik u Nojevoj barci

Svoje kanonsko pravo iskoristio je i čačanski privrednik Milenko Kostić u maloj crkvi, u Kotražu kod Čačka, čiju gradnju je finansirao.

Na njenom zidu oslikan je sa bivšom i sadašnjom ženom i troje dece.

Porodica Kostić sastavni je deo scene „Čuda Svetog Nikole na moru“, a freskopisac im je dodelio ulogu spasenih koji plove čamcem.