Zapad ne treba da okreće leđa gladnima

PinterestFacebookTwitterShare

Predvodnici u borbi protiv gladi u svetu ukazali su danas na godišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da bogate zemlje ne smeju da koriste finansijsku krizu kao izgovor da se ne pridržavaju svojih obaveza, upozorivši da bi izostanak delovanja mogao da podstakne nemire i imigraciju.

Ministri, poslovni lideri i zvaničnici Ujedinjenih nacija su na forumu predočili da, bez obzira na to što se sada u svetu proizvodi više hrane nego ikada, postoji još više usta koja treba nahraniti i podsetili da je milijardu ljudi pogođeno glađu.

‘Ako ljudi nemaju hrane, imaju tri mogućnosti – mogu da se pobune, da migriraju ili da umru’, ukazala je izvršna direktorka Svetskog programa za hranu u okviru UN Žozet Širan.

Nedavna glad u delovima Somalije i nemiri zbog nestašice hrane, koji su poslednjih godina izbili u gradovima širom Afrike, pokazali su da taj kontinent, čija će se populacija do 2050. više nego udvostručiti, već nije u stanju da izađe na kraj s glađu.

Osnivač ‘Microsofta’ i milijarder Bil Gejts, jedan od najistaknutijih svetskih filantropa, izjavio je danas da se visoka stopa smrtnosti od bolesti kao što su malarija i pneumonija, može povezati sa pomanjkanjem hrane.

Ministarka finansija Nigerije Ngozi Okonjo-Ivela je ukazala da nemiri iz 2008. u nekim delovima zapadne Afrike treba da posluže za ‘otrežnjenje mnogih’ u međunarodnoj zajednici koja je smanjila podršku gladnima.

‘Izuzetno je značajno da u teškim vremenima po međunarodnu ekonomiju bogatije zemlje ostanu pri svojim obećanjima za najsiromašnije koji su prvi na udaru’, rekao je za agenciju Frans pres britanski ministar za međunarodni razvoj Endrju Mičel.

Francuski ministar poljoprivrede Bruno le Mer je ukazao da je od vitalnog značaja da Zapad shvati da prehrambena sigurnost nije samo ekonomski, već i moralni problem. On je, međutim, priznao da ‘postoji rizik da zapadni lideri zanemare pitanje prehrambene sigurnosti’ u vreme finansijskih kriza.

Le Mer je predočio da je jedan od načina da se izbegne ponavljanje kriza, kakva je bila nedavna nestašica hrane u istočnoj Africi, da se nagomilaju zalihe. Okonjo-Ivela je, međutim, ukazala da je od povećanja proizvodnje značajnije da se osigura da hrana ne propada, odnosno, da se povećaju kapaciteti za čuvanje hrane u hladnjačama, kao i da se pronađu nova lokalna tržišta.

Novi direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) Žoze Graziano de Silva insistirao je na tome da problem nije u nedovoljnim količinama prehrambenih proizvoda, već u načinu njihove distribucije, naročito u Africi.