Mađarska: Počeli otkazi radnicima zbog poreza na nezdravu hranu

PinterestFacebookTwitterShare

U Mađarskoj je počelo smanjenje broja zaposlenih u konditorskoj industriji, koja je najviše pogođena porezom na nezdravu hranu.
 
Organizacije koje zastupaju interese konditorske industrije su ranije pokušale da utiču na donosioce odluka tvrdeći da bi takozvani porez na čips mogao da dovede do gubitka posla za 800.000 ljudi, uglavnom u malim i srednjim preduzećima.

Generalni direktor kompanije Bonboneti iz Mađarske, koja je već predala planove za kolektivni otkaz agenciji za zapošljavanje, izjavio je da ovaj porez primorava kompaniju da otpusti 62 zaposlena u kratkom vremenskom periodu. Direktor kompanije je dalje istakao sledeće: „Bonbonetti je bio primoran da smanji broj zaposlenih zbog nedavno uvedenog poreza na čips, a predlog da se poveća stopa poreza i proširi na druge grupe proizvoda – što bi značilo dodatne otkaze u našem segmentu – već se nalazi pred Parlamentom“. Prema jednom od najvećih dnevnika u Mađarskoj „Népszabadságu“, ostale kompanije u prehrambenoj industriji takođe planiraju otkaze zbog ovog poreza. U septembru je kompanija Chio objavila da svoje investicije planirane za Mađarsku seli u inostranstvo, u Francusku i Češku, kao direktan rezultat novog poreza.

Mađarska Vlada je očekivala prihod od 5 milijardi forinti ove i 20 milijardi sledeće godine od ovog poreza, koji je izglasan u Parlamentu prošlog leta na neobičan način, van redovnog dnevnog reda. Organizacije koje predstavljaju ovu industriju smatraju da donosioci odluka nisu uzeli u obzir neke druge brojke, po kojima ovaj porez podrazumeva troškove od 25 milijardi za kompanije na koje se odnosi. Konditorska industrija bi morala da obezbedi više od polovine ovog iznosa.

Međutim, sa sigurnošću se može reći da će do državne blagajne stići samo jedan deo od planiranih pet milijardi za ovu godinu. Mađarska Poreska i carinska agencija objavila je da su kompanije pogođene ovim porezom platile samo 566,6 miliona forinti za septembar i treći kvartal (iako su prozvođači i distributeri napravili velike zalihe proizvoda zahvaćenih ovim porezom tokom letnjih meseci, čime su skratili, ili preciznije rečeno, povukli datum isporuke oporezovanih  proizvoda).

Ovo je dovelo u pitanje i obećanje koje je vladin zvaničnik Mikloš Sočka, koji je odgovoran za zdravstvo u ovoj zemlji, dao studentima medicine. Pokušao je da motiviše mlade doktore da ne napuštaju zemlju time što im je obećao da će tri milijarde od novca koji se dobije od poreza na nezdravu hranu ove godine, kao i 15 milijardi sledeće godine, biti utrošeno na povećanje plata zaposlenima u zdravstvu. Čak i ako je ovo obećanje bilo uzaludno, objasnilo je mnogo toga. Iako su vlasti pokušale da objasne zašto je potreban ovaj novi porez koristeći argumente koji se tiču zdravlja, stručnjacima u prehrambenoj industriji je bilo jasno da Vlada u stvari želi da iskoristi sredstva zarađena od ovog poreza za povećanje plata doktorima.

Zbog tog objašnjenje vezano za zaštitu zdravlja povodom jednog prethodnog zakonskog predloga zvuči smešno. Vlada je, verovatno pod pritiskom lobista koji zastupaju mesnu industriju, odustala od oporezivanja masne hrane, iako je planirala da to učini preko takozvanog poreza na hamburgere. Čini se da vlasti nasumice biraju kategorije proizvoda koje smatraju nezdravim i žele da ih na ovaj način oporezuju, ali zakon, tačnije njegova definicija, objašnjava logiku koja stoji iza toga. Prvo i najvažnije: oni proizvođači ili grupe proizvođača koji imaju veću moć lobiranja biće izuzeti od oporezivanja, dok oni manje sposobniji neće.

S obzirom da ovaj porez donosi manje prihode od planiranih, Vlada dodatno steže kaiš. Budžet koji je predložen Parlamentu za 2012. godinu planira prihod od 30 milijardi forinti od poreza na čips, umesto prethodno definisanih 20 milijardi. Stručnjaci smatraju da će konditorska industrij, koja je očigledno proglašena glavnim krivcem, morati da obezbedi 70 odsto ovog iznosa. Pitanje je sledeće: da li će konditorska industrija moći da pomogne donosiocima odluka da dođu do boljeg rešenja? Ovo pitanje se nameće s obzirom da trenutna situacija pokazuje da vrata Parlamenta nisu potpuno zatvorena za lobiste. Prema predlogu zakona do kojeg je jedan mađarski dnevni list došao, čak je i kafa bila uključena u grupu proizvoda za oporezivanje, ali je na kraju nekako isključena iz finalne verzije predloženog zakona, dok proizvođači energetskih napitaka moraju da plaćaju velike iznose zbog ,,nezdravog’’ sadržaja kofeina i taurina u svojim proizvodima.

Verovatno je i margarin morao da prođe sličnu metamorfozu. Iako je krajem leta sekretar Ministarstva za razvoj ruralnih oblasti, Endre Kardeva direktno naveo da bi margarin mogao da se nađe na listi proizvoda za oporezivanje, više nema nagoveštaja da će tako i biti. Izgleda da lobisti mogu da se smenjuju na vratima Parlamenta u vezi sa trenutnim planovima za povećanje poreza. Na primer, jedan od onih koji su podneli predloge za izmene, Šandor Font (Fides), želeo bi da  slatkiši na bazi kakaa i mleka budu izuzeti sa liste proizvoda za oporezivanje, ali da se lista proširi za koncentrate džema i sirupa, drugi bi povećali korist od prehrambenih proizvoda bez glutena, a do neki smatraju da najveća opasnost dolazi od slanih proizvoda.

Iako je Mikloš Sočka usmeno obećao 15 milijardi od poreza sledeće godine za doktore, novac koji se iscedi od prehrambene industrije bi mogao da popuni i druge rupe. Mišljenje Šandora Fonta je da bi pored Fonda za zdravstveno osiguranje, pet odsto prihoda moglo da ide u centralni budžet, a dodatnih pet odsto poreza na prihod bi finansiralo kampanje koje promovišu svest o zdravlju u pogledu načina ishrane, što bi udahnulo život kompanijama koje su dobro upoznate sa vladinim tenderima za interakciju sa javnošću.