Aleksinčani protiv eksploatacije uljnih škriljaca

PinterestFacebookTwitterShare

Ne prođe dan, a da se neki pojedinac ili grupa kritički ne oglasi povodom najnovijih aktivnosti oko najavljene eksploatacije uljnih škriljaca u Aleksincu.
 
Ovih dana u gradu na Moravici održan je i inicijativni sastanak za formiranje Ekološkog udruženja protiv eksploatacije škriljaca (Eko-Al). Ovo udruženje, kako je istaknuto na skupu, namerava da žiteljima opštine predoči ekološke posledice koje bi mogle da budu izazvane eventualnom eksploatacijom i preradom uljnih škriljaca.
 
Dvadesetak Aleksinčana okupljenih tom prilikom složilo se da je ekološko udruženje neophodno i zbog niza drugih problema i da je Aleksinac trenutno na raskrsnici “sa koje lako može da krene u potpuno uništenje“.
 
“Ne postoji čista tehnologija za preradu uljnih škriljaca i tako nešto zbog zakonskih normi, ne bi bilo izvodljivo nigde u Evropi, pa je pitanje i do kada će Evropska unija dozvoljavati Estoniji da se bavi preradom”, kaže mr Ivan Janjić sa Fakulteta zaštite na radu u Nišu i jedan od učesnika sastanka. 

On dodaje da je “to najprljavija i najopasnija tehnologija. Inicijatorima ove ideje se strašno žuri, pa se postavlja pitanje, zašto baš sada”. 

Na prvom okupljanju pristalica protiv eksploatacije škriljaca takođe je istaknuto da Srbija jednostavno nema stručnjaka za tehnologiju prerade tog energenta. 

“Prerada škriljaca ugrozila bi i mnogo šire područje sve do Kruševca, Sokobanje i Niša, a u dogledno vreme i sav Crnomorski sliv, a o Moravici i Bovanskom jezeru da ne govorim. Zvuči paradoksalno, ali ekološki gledano, bolje je izgraditi i nuklearku u blizini, nego pokrenuti preradu škriljaca”, tvrdi Janjić. 

Nedavno su završeni i poslednji istražno-bušački radovi na lokaciji Dubrava kod Aleksinca, koji su potvrdili rezerve škriljaca od 2,2 milijarde tona, a odmah je usledila i odluka Vlade Srbije o raspisivanju tendera za izbor savetnika za izbor strateškog partnera za eksploataciju pomenutog energenta.