Stranim lovcima treba omogućiti izvoz mesa diljači

PinterestFacebookTwitterShare

Poslednjih godina primetan je blagi rast broja stranih lovaca koji dolaze u lov u Srbiju, ali medju najvećim preprekama za unapredjenje lovnog turizma su komplikovane i spore procedure za izdavanje izvoznih dozvola za trofeje i nepostojanje izvoznog objekta koji bi lovcima iz inostranstva omogućio da ponesu meso divljači koju odstrele.
 
Sekretar Lovačkog saveza Srbije Aleksandar Ćeranić izjavio je Tanjugu da je od početka ove lovne sezone, 1. aprila, izdato oko 4.000 lovnih karata, od čega dve trećine strancima za lov u više od 320 lovišta u Srbiji. Prema oceni Ćeranića, lovni turizam u Srbiji još nije dovoljno razvijen, što je posledica, izmedju ostalog, nemogućnosti lovaca da izvezu meso divljači, kao i mnogih taksi, kao što su na oružje i lovačkog psa, koje stranci moraju da plate kada dolaze u Srbiju.
 
Tokom prethodne kalendarske godine, lovišta kojima gazduje Javno preduzeće “Vojvodinašume” posetilo je blizu 1.000 inostranih lovaca, uglavnom iz Austrije, Italije, Nemačke i Španije. Zorana Čamber iz “Vojvodinašuma” rekla je Tanjugu da se iz godine u godinu primećuje trend blagog porasta poseta stranih lovaca ovdašnjim lovištima, kao i prihoda ostvarenog od njihovih poseta.
 
U 44 lovišta kojima gazduje preduzeće “Srbijašume” tokom ove sezone, koja traje do 31. marta, došlo je skoro 40 stranih lovaca, najviše iz Austrije, Italije, Francuske, Rusije i Madjarske.
Rukovodilac odeljenja za lovstvo u preduzeću “Srbijašume” Nenad Novaković izjavio je Tanjugu da se situacija poslednjih godina polako popravlja, iako nije ni blizu razvijenosti lovnog turizma iz 1970-ih i 1980, kada je taj segment bio u velikoj ekspanziji i privlačio veliki broj stranih lovaca. Tada su, prema Novakoviću, lovci iz inostranstva mogli da u ručnim frižiderima, uz odgovarajuću dokumentaciju, ponesu ono što ulove.
 
“Ne postoji objekat koji je registrovan za izvoz mesa divljači u zemlje Evropske unije. To je bukvalno desetkovalo broj lovaca koji dolaze u Srbiju, posebno iz Italije”, rekao je dalje Novaković.
 
Novaković je dodao da je broj lovaca iz Italije i Grčke, koji su dolazili, posebno u Vojvodinu i južnu Srbiju, u lov na fazana, prepelicu, zeca, jarebicu, dramatično opao pošto ne mogu da izvezu tu lovinu. Izgradnjom izvoznog objekta korisnici lovišta gde je veliki odrstrel sitne divljači i koji imaju goste iz Italije, Španije, Grčke, ostvarili bi, prema oceni Novakovića, više puta veći prihod. Novaković je, takodje, rekao da su rešena pitanja veterinarskih sertifikata za trofeje i CITES izvoznih i uvoznih dozvola, kada je u pitanju odstrel krupne divljači. No izdavanje tih dozvola za neke vrste može da traje i dve nedelje, što je, prema njegovim Novakoviću, presporo za lovce, koji često odlaze dan nakon lova. Takodje je, dodao je Novaković, regulisano pitanje unošenja oružja, što je sada malo manje komplikovano nego ranijih godina.
 
Najviše lovaca na krupnu divljač dolazi iz Nemačke i Austrije, sitnu divljač najviše love Italijani, Grci i Španci, a počeli su da dolaze i lovci iz azijskih i bivših sovjetskih država. Najposećenija lovišta su u okolini Beograda, zbog blizine aerodroma i autoputa. Veoma atraktivno lovište kojim gazduju “Srbijašume” je “Severni Kučaj” zbog mogućnosti lova na vuka, koji, prema Novakoviću, nije uobičajen u Evropi.
 
Novaković je istakao da lov kao grana privrede nikad nije bio visoko profitan, jer su ogromni troškovi, kao i vreme potrebno za “proizvodnju” jednog dobrog trofeja. Daljem razvoju lovnog turizma u Srbiji mogla bi da doprinesu sredstva Budžetskog fonda za razvoj lovstva, čije je osnivanje bilo predvidjeno novim Zakonom o divljači i lovstvu, koji je donet 2010. Svi korisnici lovišta su, prema tom zakonu, obavezni da uplaćuju odredjeni procenat vrednosti odstrela divljači u fond, a ta sredstva će svake godine biti ulagana u izabrane projekte koji će doprineti razvoju lovstva i lovnog turizma.
 
Javna preduzeća, kao što su “Srbijašume” i “Vojvodinašume” i nacionalni parkovi u fond uplaćuju pet odsto vrednosti odstrela, a svi ostali korisnici, lovačka udruženja, privatne firme, 10 odsto. Prvi konkurs koji je u novembru raspisan za raspodelu tih sredstava, koja za lovnu 2011/2012. godinu iznose 60.000.000 dinara, je završen, rekao je Tanjugu direktor Uprave za šume u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Saša Orlović koji je naveo da se uskoro očekuje potpisivanje ugovora o dodeli sredstava.