Atina zadržava suverenitet nad državnim budžetom

PinterestFacebookTwitterShare

Predstavnici vlade u Atini su odbili bilo kakav razgovor o predavanju kontrole nad državnim budžetom u ruke komesara EU, što je bio predlog Nemačke. List Financial Times je preneo da se o tome razgovaralo na sastanku ministara finansija EU. Predlog koji se našao na stolu glasio je da bi ministri finansija EU imali pravo veta na odluke koje bi donosila vlada u Atini, a koje bi se ticale budžeta.

 

Financial Times prenosi kako bi se, prema tom predlogu, evropski ministri pozabavili konsolidacijom i kontrolom grčkog budžeta, jer je vlada u Atini do sada na razočaravajući način sledila zahteve EU, te treba na određeno vreme da se odrekne budžetskog suvereniteta. Čak je bilo govora o tome da se imenuje poseban “evropski komesar za štednju”, koji bi vodio računa o državnom proračunu Grčke.
 
Portparol vlade u Atini Pantelis Kapsis je uzvratio kako ova vlada treba da zadrži kontrolu nad svojim budžetom jer je već sprovela niz finansijskih reformi.
 
“Vlada ističe kako se budžetska politika nalazi isključivo u nadležnosti te vlade”, rekao je Kapsis i dodao: “Povukli smo niz poteza kako bi se poboljšala efikasnost javne administracije i povećani su napori u svrhu postizanja boljih rezultata u ubiranju poreza.”
 
Evropska komisija je prihvatila ovakav stav Grčke. “Komisija ostaje pri nameri da posmatrački mehanizmi kojima raspolaže i dalje prate razvoj situacije, ali odluke koje se donose ostaju u rukama vlade u Atini”, prenwo je Amadeu Altafaj, portparol komisije.
 
Neizvesni pregovori u Atini
Delimično olakšanje i u Atini i u Briselu je u svakom slučaju nastupilo kada su grčki premijer Lukas Papadimos i ministar finansija Evangelos Venizelos izrazili optimizam nakon pregovora sa predstavnikom međunarodnih banaka Čarlsom Dalarom. Banke su navodno spremne da i dalje zadrže dobar deo obveznica Grčke.
 
“Pregovori napreduju”, izjavio je Venizelos dodavši kako se vode “teški i delikatni” pregovori o predlogu da privatni poverioci Grčkoj oproste polovinu dugova koji trenutno iznose 200 milijardi evra. 
 
Smanjenje duga Grčkoj je preduslov da ova zemlja dobije ključni deo drugog paketa pomoći EU u visini od 130 milijardi euva. Ukoliko se govori ne završe uspešno, ova zemlja neće biti u stanju da isplati obveznice u iznosu od 14,5 milijardi eva, koje pristižu 20. marta.