Razmena Vlade i seljaka sniziće cene mesa

PinterestFacebookTwitterShare

Uredba o razmeni mineralnog đubriva KAN za pšenicu i kukuruz prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg roda između Robnih rezervi i poljoprivrednika doprineće stabilizaciji tržišta, jer će prinosi biti veći, a cene niže. Ne samo pšenice i brašna, nego i mesa i mleka, kaže Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede. 
 
Cvijanović objašnjava da će s ovom razmenom poljoprivrednici moći kvalitetno da završe setvu, odnosno prihranu posejanih površina, bez dodatnih opterećenja i zaduživanja.
 
– Znači da ćemo, s jedne strane, dobiti stabilnost ove proizvodnje koja je poslednjih godina oscilirala. Količine đubriva od 200 kilograma po hektaru koje će poljoprivrednici dobijati ovom razmenom adekvatne su za povećanje prinosa. Samim tim treba očekivati niže cene brašna i stočne hrane, odnosno mesa i mleka. Osim toga, sa primenom ove uredbe doći će i do pada tražnje za mineralnim đubrivom, čime će njegova cena na tržištu biti realnija – kaže Cvijanović.
 
Vojislav Stanković, savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da je krajem novembra u Srbiji bilo posejano 392.000 hektara, što znači da je sa decembrom to bilo oko 400.000 hektara. Prosečni prinosi kod nas su do sada iznosili 3,4 tone po hektaru, a ako se sada ostvari prinos od četiri tone, imaćemo iste količine pšenice kao lane, oko 2,1 milion tona.
 
– S tolikim prinosom pokrićemo domaće potrebe i obezbediti izvesne količine za izvoz, ali i za prelazne zalihe. A to bi svakako doprinelo stabilizaciji cena na tržištu – kaže Stanković.
 
Ministar poljoprivrede Dušan Petrović izjavio je da je Vlada ovu uredbu usvojila radi povećanja poljoprivredne proizvodnje i prehrambene sigurnosti građana, kao i da će ta mera povećati proizvodnju i zaradu seljaka.
 
Srpska pšenica je trenutno najskuplja u regionu. U Srbiji kilogram pšenice sa PDV-om košta 22,68 dinara, dok u Mađarskoj cena iznosi 18,20 dinara za kilogram bez poreza. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kažu da je naša pšenica skupa iz dva razloga. Prvi je oligoplona struktura na strani ponude jer pšenicu drži nekoliko velikih skaldištara, a drugi razlog su manji mlinari koji inače kupuju pšenicu za tri, četiri meseca, a koji sada obnavljaju zalihe.