Gladan seljak na evropskom putu

PinterestFacebookTwitterShare

Srbija je da bi se umilila evropskim zvaničnicima 1. februara 2010. jednostrano počela da smanjuje carinske stope na robu iz Unije i time najviše ugrozila sopstvene seljake. U nevolji su svi, od uzgajivača povrća i kukuruza do proizvođača mesa, jer su uvozni proizvodi iz godine u godinu sve jeftiniji.
 
Iako srpskoj poljoprivredi već odavno cveta samo trnje, stručnjaci smatraju da seljake teški dani tek čekaju, pogotovo od 2015. godine kada na snagu stupa potpuna liberalizacija carina poljoprivrednih proizvoda. Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da u tom trenutku Srbija neće biti članica EU, pa će se seljaci naći u brisanom prostoru od podosta godina bez evropskih subvencija, jer je jasno da nam je punopravno članstvo u zajednici evropskih naroda na dugom štapu.
 
Da su teški dani već počeli jasno je jer prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa Evropskom unijom, od Nove godine nastavljena liberalizacija carina za uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Unije. Da podsetimo, Srbija je da bi se umilila evropskim zvaničnicima 1. februara 2010. godine jednostrano počela da smanjuje carinske stope na uvoz robe iz Unije i time najviše ugrozila sopstvene seljake. Srpska poljoprivreda je već doživela veliki udarac zbog primene Prelaznog sporazuma. Već 2010. godine ukinute su carine za 40 odsto evropskih poljoprivrednih proizvoda. Uvozni proizvodi tako iz godine u godinu postaju jeftiniji od domaćih. Problem je šta će se dogoditi sa 778.000 gazdinstava koji proizvode hranu na 5,1 miliona hektara i da li ćemo zarad dobrovoljnog smanjivanja carina na uvoz hrane iz Unije potpuno uništiti srpskog seljaka i realno gledano jedinu profitabilnu industrijsku granu – poljoprivredu.
 
Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže da će liberalizacija carina najviše pogoditi uzgajivače svinja i povrtare.
 
 – Mali proizvođači danas ne osećaju uticaj tržišta jer proizvode samo za sebe i komšiluk. Međutim, ukoliko se na vreme ne prilagode i ukoliko im država ne pomogne, mogli bi da pod uticajem nadolazeće ogromne konkurencije budu zbrisani sa mape postojanja. Liberalizacija će svakako uticati na sve, od proizvođača kukuruza, preko proizvođača mesa, do izvoznika mesnih prerađevina. Pitanje je samo da li u manjoj ili u većoj meri – objašnjava Živkov.  
 
Problem srpskih uzgajivača svinja nije od juče, a da Srbija vodi antiagrarnu politiku pokazuje primer iz bliske prošlosti. Naime 2007. godine država nije bila zainteresovana što su seljaci nudili tovljenike za manje od pola evra po kilogramu žive mere. Niko nije hteo svinje po toj bagatelnoj ceni, pa ni Direkcija robnih rezervi, i došlo je do pokolja dva miliona tovljenika. I samo za nekoliko godina broj priplodnih krmača smanjen je sa 900.000 na današnjih 200.000 komada. Za to vreme je Makedonija iz Srbije kupovala kukuruz i sa njim hranila svinje koje je kasnije izvozila u Srbiju. 
 
Povrtari će takođe imati veliki problem, jer ovi paori nemaju ni domaće tržište. Potrošnja povrća u Srbiji je izuzetno mala jer Srbija ima staru populaciju koja jede malo povrća, oko 130 kilograma po stanovniku prosečno godišnje. Zasad je mleko sektor koji je dosta zaštićen carinskim stopama, i to je jedan od razloga zašto Srbija ne uvozi mleko. Međutim, ulaskom u EU biće ukinute carinske stope na sveže mleko, što će imati negativne posledice. Male mlekare, kojih u Srbiji ima oko 200, izgubiće glavni izvor profita, pa samim tim biti i zatvorene.
 
Sličnu muku muči i susedna Bosna i Hercegovina, koja je takođe potpisala Privremeni sporazum o trgovini sa EU. I tamo je od nove 2012. godine na snazi je novo smanjenje stopa carina na određen broj proizvoda poreklom iz EU. Između ostalog, na prehrambene proizvode poput mlečnih prerađevina, telećeg i junećeg mesa, voća i povrća. Domaća proizvodnja takođe ostaje bez zaštite jer dovedena na ivicu isplativosti.  
 
Poljoprivredni stručnjaci iz Hrvatske tvrde da je njihovo selo prošlo gore, jer su seljaci ostali bez državne poljoprivredne zemlje koju su obrađivali i po 20 godina. Zemlja je dodeljena velikim igračima i stranim megaproizvođačima, jer su zakoni po kojima se dodeljivala zemlja bili namenjeni prvenstveno njima.  
 
U pregovorima s Briselom, koji inače nisu laki, treba izboriti za što veću izvoznu kvotu. Mađarska je, recimo, dobila samo 41 odsto tražene količine paradajza ili 39 odsto od broja grla goveda koja može da izveze na tržište EU. Zbog toga, tvrde evropski skeptici, poljoprivredna proizvodnja u zemljama koje pristupaju EU beleži pad. Tako Bugarska koja je nekada bila najveći proizvođač povrća u istočnoj Evropi sada uvozi krastavce i krompir iz EU.