Evropa pogođena visokim cenama goriva

PinterestFacebookTwitterShare

Evropu već trese naftna kriza, jer se na benzinskim pumpama na kontinentu toči gorivo po rekordnim cenama i prema rečima eksperata, uskoro ćemo litar benzina plaćati i po 2 evra. Benzin je trenutno najskuplji u Danskoj, gde litar benzina košta 1,72 evra, a dizel u Velikoj Britaniji se prodaje po ceni 1,75 eura za litru, dok na svetskim berzama cena sirove nafte dostiže cenu 111,8 dolara za barel. 

U Poljskoj su 24. januara registrovani su i protesti građana zbog visokih cena goriva, dok je na svetskim berzama cena sirove nafte dostizala cenu od 111,8 dolara za barel, podseća skopski list Večar.
 
Prognoze nisu optimistične ni za blisku budućnost, jer će cene goriva u narednih nekoliko nedelja vrtoglavo rasti, posebno ako Iran ostvari svoju pretnju i zatvori Ormuški moreuz, kao odgovor na sankcije koje je Evropska unija preduzela protiv te zemlje. Da se situacija pogoršava i u regiji može se videti po visokim cenama goriva. Primera radi, u Hrvatskoj prosečna cijena benzina u evrima iznosi 1,32 evra za litru, a dizel se prodaje za 1,18 evra za litru. 

“I Makedonija nije van ovih događanja. Posle korekcija cena gorivo je dostiglo cene od 1,28-1,31 evra za litru. Makedonska vlada je najavila da će imati razgovore sa rafinerijom OKTA koja je jedina u Makedoniji i ona je u vlasništvu grčke kompanije Hellenic petroleum. Vlada će inicirati razgovore da se što manje na makedonskom tržištu oseti očekivana naftna kriza. 

Cene benzina beleže rekorde i u Sloveniji. Od 24. januara u toj zemlji litar bezolovnog benzina košta 1,406 evra za litru, bezolovni super se toči za 1,423 evra za litru, a litar dizela je dostigao cenu od 1,324 evra za litar. Stručnjaci već upozoravaju da će se nove cene benzina odraziti na standard građana jer transportni troškovi povećavaju proizvodnu cenu robe a direktno utiču i na cenu usluga. Slavčo Nejkov je direktor Energetske zajednice JI Evrope. On kaže da se razmatraju direktive kako bi države mogle brzo i efikasno reagovati u slučaju teškoća u snabdevanju naftom. 

Podsetimo, postojeće direktive Evropske unije predviđaju zalihe nafte u količini 90-dnevne potrošnje. Pritom, zaliha naftnih derivata ne sme biti manja od 30 dana. HANDA-ine zalihe do kraja ovog meseca trebale bi pokriti potrošnju benzina za 70 dana, dizela za 55, loživog ulja za 119, mlaznog goriva za 126 i plinskog ulja za 33 dana.