Više rada ne obezbeđuje produktivnost

PinterestFacebookTwitterShare

Uprkos objektivnim dokazima, mnogi ljudi i dalje misle da sa više rada postaju produktivniji. Ipak, prekovremeni rad ne poboljšava krajnje rezultate rada.

Prva studija o produktivnosti sprovedena je krajem 19. veka i pokazala je da su ljudi produktivni do 40 radnih sati nedeljno i da nakon toga postajemo manje sposobni da ostvarimo pouzdan i efikasan rad. Naime, kada dođe do zamora, čovek počinje da greši i ulaže dodatne sate u ispravljanju svojih grešaka.

Iako lako možemo da zamislimo kako radimo cele noći, podaci su protiv nas. Ukoliko izgubite samo jednu noć sna  vaš kognitivni kapacitet biće otprilike kao da ste u alkoholisanom stanju. Kada smo umorni, naše performanse se podjednako smanjuju. Nakon besane noći određeni delovi mozga postaju manje aktivni. Delovi mozda odgovorni za razumevanje sveta oko nas usporavaju, jer prioritet mozgu postaje održavanje budnim.

Nakon 24 sata bez sna šest odsto manje glukoze stiže do mozga , ali ova redukcija nije jednaka. Najviše gube delovi mozga koji su najneophodniji za razmišljanje i koji omogućavaju  pravljenje razlika između više ideja, društvenu kontrolu, mogućnost da razlikujemo dobro i loše.

Kada se sve uzme u obzir, prekovremeni rad će više naškoditi nego pomoći. Pored narušavanja zdravlja, pojave depresije,  umor može da rezultira ozbiljno lošim poslovnim potezima.