Prihrana pšenice posle analize zemljišta

PinterestFacebookTwitterShare

Prema analizi zemljišta koja je obavljena polovinom januara na 180, uglavnom, pšeničnih polja, u zemljištu nema dovoljno vlage, a ni azota, saopštio je tim stručnjaka, koje je predvodio prof. dr Miroslav Malešević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pa se preporučuje ratarima da bez analize zemljišta ne prihranjuju pšenična polja i zasejane njive.


– Ne treba žuriti sa prihranom – kaže dr Malešević – dovoljno će biti da prihrana počne oko 10. februara, ali je potrebno ovaj posao ponoviti i u martu.

Prema očekivanju poznavalaca ove problematike, u proizvodnoj 2011/2012. godini stanje vlage i distribucija nitratnog azota (NO3-N) u zemljištu znatno odstupaju od normalnih vrednosti za ovaj vremenski period, jedinstvena je ocena stručnjaka.

Vlažnost zemljišta daleko je ispod poljskog vodnog kapaciteta u slojevima 0-30 i 30-60 centimetara, a blizu tačke venjenja. Srednje vrednosti za prvi sloj se kreću oko 18 odsto (umesto 24%). U sloju 60-90 centimetara vlaga se kreće oko 13 odsto. Variranje vlage je izuzetno veliko i kreće se od osam do 21 odsto za sva tri sloja zemljišta. Na tako veliko variranje uticale su količine padavina od 1. avgusta do 15. januara 2012.

Sadržaj vlage u zemljištu je ključni faktor budućih prinosa. On će uticati i na stepen iskorišćavanja azota, ali i drugih hraniva, i na agronomsku efikasnost hraniva. Korenov sistem strnih žita će rasti u dubinu onoliko koliko to uslovi vlage dozvoljavaju – poručuju stručnjaci.

Suša tokom jeseni uticala je da azota ima manje i da je koncentrisan u sloju 0-30 i 30-60 centimetara. Kretanje NO3-N u zemljištu se odigrava samo pod uticajem padavina. Najintenzivnija mineralizacija hraniva iz rezervi zemljišta odigrava se u oraničnom sloju. Pod uticajem padavina azot se spušta u dublje slojeve, ispod 60, odnosno ispod 90 centimetara. Trenutna slika azota je nepovoljna na 90 odsto njiva koje su ispitivane. Ako se bilans vlage ne promeni, azot će ostati do 60 centimetara dubine, a tu će se zadržati i koren. Za ozima strna žita će biti kasno ako se situacija promeni tek u aprilu, dok će za jare useve to biti veliko poboljšanje.

Na osnovu stanja azota u proseku će nedostajati 80-100 kilograma po hektaru. Mnogo je važnija činjenica da će na nekim parcelama nedostajati čitavih 120 kilograma azota, a na drugima će trebati samo 50-60 kilograma (ili manje). To upućuje proizvođače da neizostavno ispitaju svoje parcele i da dobiju tačnu preporuku za prihranjivanje.

Kada početi sa prihranom je važno pitanje. Zbog toga što je azot koncentrisan u površinskom sloju zemljišta, ne treba žuriti. Dovoljno će biti da prihrana počne oko 10. februara.

Način prihrane je takođe bitan., posebno u ovoj godini. U prvoj prihrani će biti dovoljno 60 odsto predviđene doze azota (oko 40 kg/ha do 50 kg/ha čistog N). Ostatak azota treba dodati u drugoj prihrani tokom marta. Tada će biti formirana jasna slika o stanju vlage i ukupnom potencijalu pšenice i ječma.

Prioritet treba dati njivama na kojima je pšenica zasejana ranije i koja je dostigla fazu bokorenja. Njene su potrebe najveće baš u ovoj fazi. Takođe treba najpre prihraniti useve zasejane posle suncokreta.

Na kraju treba prihraniti useve koji tek niču ili imaju jedan-dva lista, jer će oni tek krajem marta dostići fazu bokorenja.

Prema prognozi Hidrometeorološkog zavoda Srbije, u februaru se očekuje srednja količina padavina oko 29 mm, u martu oko 30 mm, a u aprilu oko 57 mm.