Nema honorarnog posla za penzionere

PinterestFacebookTwitterShare

Oko 90.000 radnika u Srbiji svake godine ode u penziju. Mnogi od njih zbog polupraznih novčanika požele da se ponovo ”aktiviraju” i uz penziju dobijaju honorar.
 
Ipak, malo kome to i pođe za rukom, jer osim što pravo na rad imaju samo starosni penzioneri, posla za ”one vremešne” gotovo da nema u ponudi.
 
Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine kaže da u zemlji gde je stopa nezaposlenosti 23 odsto, ne može se očekivati da će do radnog mesta lako doći oni koji već primaju penziju. Iz tih razloga, navodi Nenadić zanemarljivo mali broj penzionera radi, odnosno malo njih je prijavljeno u legalne tokove, a to su uglavnom zanatlije ili stručnjaci pojedinih oblasti. 

Osim opšte krize i deficita radnih mesta, tome doprinosi i rigorozan zakon. Propisi kažu da nesmetano mogu da rade samo oni koji su se penzionisali jer su već odradili svoj staž i napunili dovoljno godina da se mirno povuku. 

Na zarade penzionera obavezno se plaća samo penzijski doprinos, ali ne i zdravstveni, kao ni osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Penzioneri imaju zdravstveno osiguranje koje za njih plaća Fond PIO, i to po stopi od 12,3 odsto, a po zakonu ne mogu da koriste prava na birou rada. Tako ni penzioner koji i dalje radi nema prava na plaćeno bolovanje. 

“Oni čak mogu da se zaposle i u istom preduzeću, ali i da otvore svoju firmu, sklope ugovore o delu “ , objašnjava Vesna Vićentijević iz Fonda PIO. 

Korisnici invalidskih penzija, međutim, mogu da rade samo po ugovoru o delu i jedino u ovom slučaju neće ostati bez penzije. S druge strane, za razliku od invalidskih civilnih penzionera, vojni invalidi mogu da se zaposle i da je nesmetano primaju jer se invalidnost odnosi samo na obavljanje vojne službe. A porodični penzioneri mogu se baviti dodatnim poslom samo ako im mesečni honorari ne prelaze 9.000 dinara. Izuzetak su deca na redovnom školovanju, i to samo kada ih angažujuju omladinske zadruge. 

Među onima koji se najčešće vraćaju na posao su profesori univerziteta ili stručnjaci sa velikim iskustvom i licencama. Lekari nastavljaju sa radom u privatnoj praksi, kao i medicinske sestre. Sve je više i primera u kojim se intelektualci ili bivši direktori vraćaju kao savetnici ili članovi upravnog odbora.