Ekonomska nagrada za najbolji “izlazak” iz evrozone

PinterestFacebookTwitterShare

Na adresu desno orijentisanog instituta „Policy Exchange“ pristiglo je više od 200 radova za sada nepoznatih svetskih ekonomista koji su ušli u trku za nagradu Lorda Volfsona od 285.400 evra. Tu, drugu najveću sumu posle Nobela, dobiće autor koji predstavi najbolji način za “uredan izlaz” jedne ili više zemalja članica iz Evropske monetarne unije.

Piše: Aleksandra Galić (Biznis i finansije)
 

Prve nedelje marta biće objavljen najuži izbor, a 27. marta će biti proglašen pobednik ovog takmičenja. Zaključno sa 31. januarom svoja rešenja na konkurs koji je raspisao „evroskeptični“ član britanske vladajuće konzervativne partije, lord Sajmon Volfson poslalo je, prema podacima „Policy Exchange“ više od 200 autora.

„Trenutno postoji realna mogućnost da će politički ili ekonomski pritisci primorati jednu ili više država da napuste evro. Ukoliko taj proces ne bude pravilno sproveden, to bi moglo predstavljati pretnju po evropske novčane zalihe, zaposlenost i međunarodni bankarski sektor. Zato ova nagrada ima za cilj da osigura da se vrhunski stučnjaci pozabave načinima na koje bi evro mogao da bude restrukturiran u više stabilnih valuta“, objasnio je Sajmon Volfson, koji je i direktor modne kuće “Nekst” ali i donator Konzervativne stranke. On veruje da problemi u evrozoni mogu biti rešeni, ali plan „B“, smatra Volfson je ipak potreban.

Od kandidata koji su pravili „spasonosno rešenje“ tražilo se da detaljno istraže oblasti kao što su uticaj na stabilnost bankarskog sektora, kako upravljati makroekonomskim efektima izlaska zemalja uključujući i devalvaciju, inflaciju, poverenje kao i efekte na dugove.  Bilo je potrebno i odgovoriti na pitanja kako međunarodni ugovori, koji su u evrima, mogu biti izmenjeni, ako se jedna strana u ugovoru nalazi u zemlji koja napušta evropsku monetaru uniju, kao i kako će sve to uticati na dugove država, privatnu štednju i hipoteke.

 „Budućnost svetske ekonomije u velikoj meri biće određena onim što će se desiti u narednih nekoliko godina u Evropi. A ulozi su ogromni. Zajedno sa većinom evropskih biznismena i ja se nadam da će se evrozona stabilizovati, ali u slučaju da se to ne desi ne smemo upasti u politički vakum“, smatra lord Volfson.

O pobedniku će odlučivati kolegijum od pet sudija. To su Derek Skot, bivši ekonomski savetnik britanskog premijera Tonija Blera, Manfred Neuman, počasni profesor ekonomije na Univerzitetu u Boni i bivši savetnik Bundesbanke, Čarls Godhart, bivši član monetarnog odbora Banke Engleske, Žan-Žak Rosa, počasni profesor ekonomije i finansija na Univerzitetu u Parizu i Frančesko Giavazi, bivši ekonomski savetnik Evropske komisije i italijanskih premijera.

Derek Skot, koji je i predsednik ovog kolegijuma smatra da je kriza u zoni evra najveća pretnja globalnoj ekonomskoj stabilnosti posle II svetskog rata, dok Čarls Godhart kaže da se ne može samo sedeti i pustiti da evro sistem eksplodira, bez razmišljanja o reformama.

„Kako se finansijska kriza u evro zoni kreće od zla na gore, greške u ovom sistemu postaju sve očiglednije“, stav je Godharta. Sa njim se slaže i profesor Giavazi, koji dodaje i da će za lidere EU biti bolno da priznaju da je monetarnoj uniji „očajnički“ potrebna reforma. 

Prema mišljenju profesora Žan-Žak Rosa raspad evro zone mogao bi da dovede do stečaja banaka i bankrota vlada, a sve to bi mogao da bude uvod u novu „veliku depresiju“. Zato je po njemu važno da se hitno analiziraju proces i uslovi koji omogućavaju članicama da izađu iz evro zone bez ugorožavanja međunarodne finansijske stailnosti i privrednog rasta.