Junice iz EU za više mleka

PinterestFacebookTwitterShare

Stručnjaci pozdravljaju najavu Vlade da će pomoći uvoz 5 hiljada visokomlečnih junica. Oni naglašavaju važnost stručnog postupanja sa životinjama, pre svega higijene i ishrane, kao i dalje reprodukcije kako bi se očuvao njihov genetski potencijal.

 
Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović najavio je da će Vlada Srbije ove godine investirati 800 miliona dinara za kupovinu 5.000 visokomlečnih grla goveda. Ona će biti odličnog genetskog sastava i raspoređena u 29 opština i gradova u Srbiji.
 
Među kompanijama koje uvoze junice iz Evropske Unije je i “Interkomerc” iz Beograda. Savetnik u toj firmi, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Gligorije Trifunović kaže da su uvezli 2.200 junica simentalske rase, koja su kod naših domaćina potvrdile genetski potencijal.
 
“Na zapadu je postignut odličan nivo kvalitetnih steonih junica. Njihov genetski potencijal je veći od 6.000 kilograma godišnje. Junice su simentalske rase, znači kombinovanih su osobina”, kazao je Trifunović.

 
Dodaje da su one dobre su i za proizvodnju mesa i mleka. Kako kaže, ta rasa je najzahvalnija za naše uslove.
 
“U svetu ima 45 miliona takvih grla, a u proizvodnji prednjači Evropa. U Nemačkoj i Austriji je, definitivno, postignut najviši nivo proizvodnje”, tvrdi Trifunović.
 
Osim simentalske iz Evropske Unije, najviše uvozimo holštajn rasu goveda predodređenu za proizvodnju mleka koja, uglavnom, završava na farmama Vojvodini. Stručnjak u kompaniji “Taurus agro konsalting” Radivoj Ćosić kaže da bi posebnu pažnju trebalo posvetiti ishrani junica pred i nakon telenja.
 
“U tom periodu treba definitivno eliminisati metaboličke bolesti i velike veterinarske troškove. Imali smo prilike da obiđemo nekoliko farmi koje su u saradnji sa “Imlekom” uvezli steone junice iz Nemačke. Odgovorno tvrdim da su tu grla potencijala preko 7,8, 9 pa i 10 hiljada litara”, kategoričan je Ćosić.
 
On predlaže standardizovanje ishrane goveda, a prema njemu, tu je odlučujuća uloga savetodavnih službi. Jer, kako kaže, nije retkost da se steone junice kod farmera u Nemačkoj ili Austriji hrane na jedan način, drugu vrstu hrane dobijaju u karantinu u tim zemljama, na treći način hrane se u karantinu kod nas, a domaćin koji kupi junice hrani ih četvrtom vrstom hrane.
 
“Tada su životinje izložene stresu, pa je moguća i pojava bolesti”, zaključuje Ćosić.
 
Nakon smanjenja broja krava za oko 80.000 grla u poslednje dve godine, proizvodnja mleka na granici je potreba tržišta. Stoga je svako ukrupnjavanje farmi, kao i podizanje mlečnosti, značajno za naš sektor proizvodnje mleka.