Hrvatska: Poziv na bojkot benzinskih pumpi

PinterestFacebookTwitterShare

U Hrvatskoj anonimni autori putem društvenih mreža pozivaju vozače na jednodnevni bojkot svih benzinskih pumpi zbog previsokih cena goriva. Vozači se pozivaju da 22. februara na dvadeset i četiri sata suzdrže od točenja goriva na benzinskim pumpama, kako bi “zadali udarac naftnim kompanijama”.
 
“Došlo je vreme da se naftnim kompanijama u kojima caruje korupcija, pruži otpor”, stoji u pozivu vozačima, u kojem se navodi da su cene naftnih derivata »neopravdano visoke zahvaljujući monopolu. Kad rastu cene derivata, kažu da je to vezano uz kurs dolara i mediteransko tržište. No, kad je kurs dolara povoljniji, i kad cene barela sirove nafte padaju, oni ili ne menjanju cene, ili pojeftinjuju par lipa” , navodi se u poruci.
 
U hrvatskom Ministarstvu privrede kažu da se cene derivata u Hrvatskoj formiraju se na osnovu kretanja cena derivata na Mediteranu, kursa dolara i drugih parametara.
 
Dolar je u julu 2008. godine iznosio 4,6 kuna, sada je na 5,7 kuna, što je porast od skoro 24 odsto. U međuvremenu je, napominju, povećana i naknada za obavezne zalihe nafte i naftnih derivata, te je više puta menjan i iznos akciza. Porastao je od tada i PDV.
 
Na kraju, potvrđuju i u samom ministarstvu, cene naftnih derivata ne zavise samo od kretanja cene sirove nafte, nego i od stanja zaliha, potražnje i geopolitičke situacije.
 
Drugim rečima, ovako visoke cene u Hrvatskoj, rezultat su spekulisanja, odnosno budućih trgovačkih ugovora na berzama derivata – ugovora koji važe kroz dva meseca. Zbog tih mehanizama cene derivata uvek kasne u svom pojeftinjenju za pojeftinjenjem nafte. Dakako, i ponajviše, rezultat su i visokih davanja državi.
 
Više od polovine maloprodajne cene litre benzina (58 odsto), odnosno 50 odsto maloprodajne cene dizela, odlazi u državni budžet, pa se postavlja pitanje treba li se Facebook bojkot usmeriti samo prema kompanijama koje derivate »toče«, ili i prema državi koja, po svemu sudeći, akcize nema nameru za sada snižavati. Uz cenu barela od oko sto dolara, kao sada, i kurs dolara od oko pet kuna, trošak nafte iznosi svega tri kune.
 
Prerada i distribucija svake litre goriva stoji jedva dve kune, ali stručnjaci kažu i manje, samo jednu kunu, a ostatak od pet kuna, i više, ide državi.
 
Prof.dr. Igor Dekanić sa hrvatskog Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta kaže da se i novcem od akciza plaća i zdravstvo i socijalna zaštita, kao i penzije, pa protest može biti i protiv protiv metodologije izračunavanja cene derivata, i protiv punjenja državnog budžeta.