U Srbiji 40% ljudi pije svaki dan

PinterestFacebookTwitterShare

U Srbiji 40 odsto stanovništva svakodnevno “konzumira” alkohol, skoro 90 odsto učenika uzrasta do 16 godina probalo je jedno ili više alkoholnih pića, a primetno je da sve više za alkoholom posežu i žene, ukazuju stručnjaci.
 
Oni, međutim, upozoravaju da konstantna upotreba alkohola može ostaviti različite socijalne i zdravstvene probleme. Najčešći razlozi zbog kojih počinje da se pije su psihološki problemi usled gubitka posla, smrti neke važne osobe, bračnog druga, promena mesta ili okonolnosti življenja, objasnio je dr Milo Jokanović iz Instituta za mentalno zdravlje. On je, međutim, kazao da je alkoholizam na trećem mestu kao faktor rizika po zdravlje ljudi u našem društvu po čemu ne odudaramo od zvaničnih podataka na nivou svestke populacije. 

“Na žalost alkoholizam pokazuje tendeciju rasta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije tri do pet odsto svetske populacije je zavisno od alkohola, a taj podatak treba pomnožiti tri puta da bi se dobio realniji broj ljudi koji koriste alkohol na problematičan način”, kazao je on dodajući da epidemiolozi smatraju da je četvrtina stanovništva zavisna od alkohola ili problematično pije. 

Govoreći o problemima koji mogu nastati, dr Jokanović je kazao da oni koji čine nasilje predstavljaju samo vidljivi deo te populacije koja ispoljava posledice alkoholizma, a posledice mogu biti i “manje vidljive”, kao, na primer, teškoće dece iz alkoholičarske porodice u socijalizaciji, slabiji uspeh u školi i slično. Posledice se mogu javiti i kasnije i ostavljaju problem po zdravlje, poput dijabetesa, ciroze jetre, malignih oboljenja jednjaka, epilepsije, hipertenzije… Prema njegovim rečima, u svetu se uvodi sve veći broj programa koji imaju za cilj da se smanji štetno konzumiranje alkohola, a ne samo da se stvori apstinencija. 

Kada je reč o situaciji u Srbiji, 40 odsto stanovništva svakodnevno konzumira alkohol, a 89 odsto učenika uzrasta do 16 godina probalo je jedno ili više alkoholnih pića, naveo je dr Jokanović. Tako, na primer, 37 odsto mladića redovno pije alkohol, 14 odsto devojaka, takođe pije redovno, a 40 odsto učenika se bar jednom napilo. 

“Ovi podaci govore da postoji dosta velika tolerancija na alkohol u tom uzrastu u našoj sredini, a u velikim gradovima mladi počinju ranije da piju u odnosu na mlade u ruralnim krajevima”, kazao je on. 

Govoreći o ženama, on je naveo da one piju sve više između ostalog i zbog većeg broja uloga koje imaju u društvu, jer su pored tradicionalne brige o porodici preuzele i uloge koje su ranije pripadale isključivo muškarcima. Prema rezultatima poslednjeg istraživanja zdravlja stanovnika Srbije, sprovedenom 2006. godine, trećina odraslog stanovništva Srbije (31,6 odsto) je tokom 30 dana koji su prethodili istraživanju konzumirala alkohol dva do tri puta. Prema rezultatima istog istraživanja, najsiromašniji stanovnici Srbije u značajno većem procentu piju svakodnevno i u većim količinama nego stanovništvo koje spada u kategoriju najbogatijih. 

Istraživanje o zloupotrebi alkohola i droga (ESPAD) iz 2008. godine pokazalo je da je devet od deset šesnaestogodišnjaka bar jednom tokom života popilo alkoholno piće. 

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, to istraživanje pokazalo je da od svih učenika koji su tokom života probali da piju alkohol, ne piju ga svi redovno, ali jedna četvrtina učenika (24,4 odsto) navodi da je do sada 40 ili više puta koristila alkohol, što se može tumačiti kao znak redovnije upotrebe. Poređenje tih rezultata sa rezultatima istraživanja po istoj metodologiji koje je sprovedeno u drugim zemljama Evrope pokazalo je da obrasci pijenja alkohola među mladima u Srbiji ne odstupaju značajnije u odnosu na druge zemlje. 

Rezultati ovog istraživanja pokazali su i da u poređenju sa vršnjacima iz Beograda i centralne Srbije šesnaestogodišnjaci iz Vojvodine češće piju alkohol. Simptomatično je i to što, iako se često smatra da mladi piju samo kada izađu u grad, veliki broj mladih je tokom poslednje prilike kada je pio, to činio u kućnom okruženju (kod kuće19,8 odsto ili u nečijoj kući 12,4 odsto). Kada je reč o tome gde ljudi koji imaju problem mogu zatražiti pomoć, oni se mogu obratiti domovima zdravlja, kao i specijalizovanim ustanovama, kao što su Dnevna bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj i Institut za mentalno zdravlje – Dnevna bolnica u Paunovoj ulici u Beogradu. 

Dr Jokanović navodi da se poslednjih desetak godina “stabilan broj” ljudi javlja za pomoć, a primetno je da se sve više javljaju mlađi pacijenti u odnosu na period od pre dvadeset godina. Ranije su se više javljali oni koje je na lečenje motivisala preporuka kolektiva, radne organizacije… U dnevnoj bolnici lečenje je organizovano tako da je porodica obavezno uključena u “tretman”. 

“Terapija započinje uspostavljanjem apstinencije, a zatim se u zavisnosti od motivisanosti pacijenta i porodice odlučujemo na uključivanje u program porodične terapije, što je sveobuhvatniji i prognostički bolji tretman od održavanja apstinencije, jer dovodi do promena u okolini pacijenta na mnogim nivoima – porodični, bračni, roditeljski”, kazao je dr Jokanović. 

I dr Jasna Daragan iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj navodi da u toj ustanovi postoji konstatan priliv pacijenata, ali da nije zabeleženo ni povećanje ni smanjenje tog broja. Najčešće se javljaju ljudi srednje životne dobi i znatno je više muskaraca nego žena. Oni se, kako je navela, javljaju uglavnom u relativno ranoj fazi kada je potencijal za rehabilitaciju veći.