Voćari strahuju zbog snega

PinterestFacebookTwitterShare

Sneg, koji je pokrio polja, ali i voćnjake i plastenike, podelio je zemljoradnike. Belom pokrivaču obradovali su se ratari, jer je formirao zaštitni termoizolacioni sloj oko mlade, ozime pšenice i obezbedio joj vodu, neophodnu za nastavak rasta u proleće. Voćari, pre svega vlasnici voćnjaka sa koštičavim voćem – trešnjama, višnjama, kajsijama i breskvama – strepe, pošto led, odnosno, niske temperature mogu nepovratno da unište mlada stabla.
 
Pšenicom je prošle jeseni u Srbiji zasejano oko 490.000 hektara, a prema rečima Srbislava Denčića, rukovodioca Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, snežne padavine su stigle u pravo vreme.
 
– Niske temperature, bez snega, mogle su da oštete pšenicu, pre svega onu koja je sejana u novembru, pa i u decembru, ali pšenici zasejanoj na vreme nisu smetale, pošto je ona već izbokorila – kaže Denčić. – Sama oštećenja pšenice, međutim, mogu da se odraze na lisnu masu, pa i nisu tako ozbiljna. Daleko je ozbiljnije ako je izmrzao čvor bokorenja, pošto za te biljke nema spasa.
 
Najveći deo pšenice u Srbiji, više od 80 odsto, ne bi trebalo da ima problema sa hladnoćom.
 
– Na tim površinama sejane su sorte koje su razvijene u našem Institutu, a one mogu da podnesu i temperature niže od minus 20 – kaže Denčić.